Misao na potiljku savija mi glavu do zemlje.
Kada ne bih mislila, uspravno bih hodala.
Iza leđa mi govore da leđa nemam.
Oni sede na ušima jer je zemlja hladna,
Ali im se misli često razbole.
Došli bi oni da ih u ljubav obučem,
Da ih srcem lečim, ali znaju da je otkucalo…
