„Ja bejah tamo gde šumi plavo more…“ – Gospode! Počeo sam da pevam. Trebalo mi je dosta vremena da se prilagodim uslovima na novoj planeti na koju sam bačen. Znao sam da će od sada pored mog imena zauvek, nevidljivim mastilom, pisati: „Pazi! Ujeda!“
Deca se igraju rata, matorci vršljaju po Internetu (prave se važni kako oni to umeju), traže šta bi kupili, iako znaju da je sve skupo, ali eto… lepo je makar znati odabrati. Mobilni telefoni, patike, jakne, haljine, pantalone, dečije igračke… kakav izbor! Niko više ne vodi ljubav. Traže se preko „dejting” programa, postavljaju svoje kriterijume, četuju, razmenjuju misli, emocije, osećanja… Koliko duhovne praznine u tom prividnom bogatstvu! Sve mi se čini da je neograničena lična sloboda psihopatološko stanje – a da je demokratija samo paravan za to…
Roditelji su uvek u žurbi i nikad nemaju vremena za svoju decu. Na brzinu ih uče nečemu što ni sami ne razumeju; uzvišenim rečima, koje su „pokupili” po TV kanalima i Internetu, objašnjavaju im zašto je mir bolji od rata, a onda žure da svojim razmaženim sinovima i ćerkicama omoguće studiranje medicine, prava ili matematike; Sorbona i Kembridž plaču za njihovom pametnom dečicom. Dobri đaci kupuju kod Kineza – loši đaci su prebrinuli sve brige. Oni su sad naša najveća briga. Deca sumnjivih roditelja žure u Evropu da peru prozore, da budu kelneri ili baba-sere u smrdljivim lokalima; sramota je da ih neko vidi kako ovde, kao svršeni studenti sa kupljenom diplomom, švercuju cigare, benzin ili devize.
Ona je bivša devojka malo poznatog „estradnog umetnika”, on je bivši pevač davno rasformirane rok grupe, ona je bivša manekenka, on je bivši muž pevačice koja više ne peva, on je bivši glumac u nekoliko pozorišta, on je bivši voditelj na televiziji koja više ne postoji, on je bivši fudbaler pa sad rasipa novac na sve strane, ona je prodala pet miliona ploča, on nosi brendiranu opremu jer misli da je i dalje muzička veličina, on je član VIP-a, ona nije član VIP-a, ona još nije snimila ploču, ali se očekuje svakog trenutka… – to su oni isti što su svojevremeno pobegli iz zemlje, a sad se, kao patriote, vraćaju da po realiti cirkusima zabavljaju narod. Ljudi-slonovi, ljudi od gume, gutači mačeva, cirkuzanti, klovnovi, profesionalci u svemu što nam nikad neće trebati – iluzionisti praznih duša zauzimaju prve redove. To su svetski ljudi, gospodine moj! Briga ih se za tvoju ideologiju.
