Jesen je stigla, može se reći uveliko, vidljiva na svakom koraku. Od svežeg jutra, preko sunčanog dana do hladne večeri..Tipično za to godišnje doba. Miris jeseni sa svojim bojama daje posebnu čar i čini naša srca punim a duše spokojne…Sve je u životu prolazno, dobro i loše, ali ono što nas čini ljudima je da gledamo napred i ne dozvolimo da se zakopamo u prošla vremena…A jesen budi neku nostalgiju, koju ruku na srce ne mogu rečima opisati..To se mora doživeti.
Ove godine osećam da je i lišće ranije opalo, nije dočekalo jesen, ni drveće nije što je bilo…Eh..Da je samo to u pitanju, ni „po jada“.To lišće rasuto je na svakom koraku, od ulice, parka..Dvorišta i opada sve više i više. Dok hodamo, ono šušti pod našim nogama, ostavlja trag za nama puštajući tonove samo njemu znanom..
Sećanja naviru od davnih dana, sudaraju se sa ovim novim, ali ipak imaju ono jedno zajedničko a to se zove Jesen…
