Nedoumica:
Verovatno se svako od vas, kao i ja, pitao za šta se koriste u srpskom jeziku polunavodnici. Odnosno navodnici koji se ne pišu sa dva apostrofa, već samo sa jednim. Često srećem u novinama polunavodnike, ali niko od novinara nije dosledan svom pisanju, pa je teško to i razumeti. Zbog toga sam se i odlučio da pišem o njima.
Objašnjenje:
Oni mogu da izdvajaju uži navod u okviru šireg navodnika, odnosno, kako se u pravopisu navodi, dvostepenom navođenju. Kako ne bi toliko komplikovano delovalo, evo primera: „Iako je Milan želeo da bude poput ‘anđela’, on je bio pravi ‘đavo’“.
Oni se takođe mogu pisati umesto navodnika ili kurziva (italika) kao blaži vid izdvajanja neke formulacije. Najčešće se sreću u naučnim tekstovima i to kada se pišu neke reči poput: ‘tobožnji’, ‘lažni’, ‘takozvani’ i slično
Literatura:
PEŠIKAN, Mitar. „Pravopis srpskog jezika“, izmenjeno i dopunjeno izdanje, Biblioteka Matice srpske, Novi Sad.
