Novak Đoković, koga navijači zovu i Džoker, nije samo najbolji teniser na svetu već je veoma posvećen i tome da pomogne deci da dobiju jednake šanse za uspeh u životu.
Novaku Ðokoviću nije dovoljno da bude samo najbolji teniser planete. Šampion, koga su verni fanovi nazvali „Džoker“, želi da promeni svet i učini ga boljim mestom za život. Veliki cilj teniskog asa koji uživa da se zabavlja na terenu i van njega, pokazujući svoju duhovitu stranu, jeste da svako dete ima pravo na snove i da dobije jednake šanse za uspeh kroz kvalitetan razvoj u ranom detinjstvu. Koliko je tako nešto važno Novak je i sam shvatio dok je odrastao na ratom razorenom Balkanu i suočavao se sa brojnim problemima zajedno sa svojom porodicom.
Svaki dan se pojavljuju nove činjenice i naučni dokazi koji ukazuju na važnost pitanja ranog razvoja dece, koje je relativno nova oblast za stručnjake koji se bave ekonomskim razvojem. Ključni razvoj mozga dešava se do pete godine života. Deca koja učestvuju u programima ranog razvoja bolje razmišljaju, manje ispoljavaju problematično ponašanje, postižu bolji akademski uspeh, pronalaze bolje poslove i zarađuju više kada odrastu nego mališani kojima su takvi programi uskraćeni. Njihova korisnost je najprimetnija kod: dece iz siromašnih porodica, manjina i drugih marginalizovanih društvenih grupa.
Rani razvoj za takvu decu predstavlja put ka redovnom obrazovanju i akademskom uspehu, i pomaže im da izađu iz kruga siromaštva i marginalizacije, dok istovremeno doprinosi mirnom i prosperitetnom društvu. Iako je značajan napredak na ovom planu postignut u poslednjih nekoliko decenija, skoro 160 miliona dece širom sveta i dalje nema pristup predškolskom obrazovanju, koje je ključno za njihov rani razvoj.
Postoji još jedna važna stvar u vezi sa ranim razvojem dece na Balkanu, regionu koji su kroz istoriju razarali i razdirali ratni sukobi. Ðoković je rođen dve godine pre pada Berlinskog zida 1989. godine, i do četvrte godine, kada je počeo da igra tenis, njegova zemlja Srbija bila je u ratu u kom je bezuspešno pokušala da se očuva Jugoslavija. Poslednjih 25 godina proticalo je u znaku različitih sukoba na Balkanu. Možda bi zbog toga ljudi koji su se okupili prošle godine u Bosni i Hercegovini povodom obeležavanja 100. godišnjice atentata koji je pokrenuo Prvi svetski rat, ili oni koji su se borili u ratovima devedesetih godina prošlog veka, mogli da smatraju da je nasilje neizbežan deo budućnosti ovog regiona.
Novak Ðoković ne deli takvo mišljenje i smatra da je ključ mirne i prosperitetne budućnosti Srbije i Balkana u tome da se svakom detetu – bez obzira na to u kakvim uslovima živi ili kakvo je njegovo etničko poreklo – pruži prilika da sanja velike snove, kao i da ih ostvari. On je posvetio rad svoje fondacije postizanju tog cilja, sa fokusom na širenje pristupa visokokvalitetnim programima ranog razvoja za decu iz siromašnih i ugroženih porodica u Srbiji i šire. Samo polovina od ukupnog broja dece u Srbiji trenutno pohađa programe ranog obrazovanja, dok samo deset odsto najsiromašnije dece ide u vrtić. Situacija je još teža za decu romske manjine koja žive u neformalnim naseljima, gde samo šest procenata mališana pohađa predškolske ustanove, dok mnoge porodice i dalje ostaju zarobljene u generacijskom ciklusu siromaštva.
Zajedno sa ostalim uspešnim sportistima i poslovnim ljudima, Ðoković predstavlja novu generaciju na Balkanu. Ova generacija želi da prevaziđe turbulentnu prošlost i okrene se budućnosti mira i prosperiteta unutar Evropske unije. Pred njima je dugačak put. Zemlje Zapadnog Balkana koje nisu članice Evropske unije, uključujući Srbiju, ostvaruju dohodak koji je i dalje za oko dve trećine manji od proseka na nivou EU i stopu rasta koja se u proseku kreće samo oko jedan odsto na godišnjem nivou od početka globalne krize 2008. godine. Potrebno je da stope rasta iznose više od šest odsto da bi dostigli nivo EU u narednih 20-30 godina.
Smena generacija takođe je prisutna među političkim liderima na Balkanu. Mladi lideri shvataju da snaga svake nacije leži u širem regionalnom pristupu kako bi se podstakle investicije, obnovio ekonomski rast i otvorila nova radna mesta. Trenutno je polovina svih mladih ljudi na Balkanu nezaposlena, što predstavlja opasnost za socijalnu stabilnost i traćenje najdragocenijih ljudskih resursa svake nacije. Dva takva lidera – premijeri Albanije i Srbije Edi Rama i Aleksandar Vučić – rade na tome da se prevaziđe dugogodišnji animozitet između dva naroda kroz razmenu poseta na visokom nivou, što je prva takva diplomatska inicijativa u poslednjih sedamdeset godina. Ipak, oba lidera znaju da promena društvenih stavova zahteva značajne i dugotrajne napore, a najbolje je početi sa rešavanjem problema mladih. Oni su se udružili i osnovali Regionalni savet za saradnju mladih, koji su podržali svi premijeri država Zapadnog Balkana na sastanku na visokom nivou održanom nedavno u Beču.
Dok su se šefovi balkanskih država pripremali za regionalni samit, Novak Ðoković je bio u Njujorku, pripremajući se za US Open. On je takođe „podigao svoju igru na viši nivo“ potpisivanjem sporazuma o partnerstvu između Novak Đoković fondacije i Svetske banke u cilju unapređenja pristupa programima ranog razvoja za decu širom sveta. Po njegovim rečima:
Moramo da se pobrinemo da sva deca dobiju jednaku šansu da odrastaju i razvijaju se u produktivne građane sveta.
Seme partnerstva koje će prvo procvetati u Srbiji, kako bi se proširio pristup ranom obrazovanju za svako dete u Srbiji u narednih nekoliko godina, nadovezuje se na posvećenost srpskog premijera dugoročnim društvenim promenama. Na ovaj način, Ðoković je odlučan da promeni putanju svoje zemlje, od ratnih sukoba i ekonomske stagnacije u prošlosti ka tolerantnijoj, mirnoj i prosperitetnoj Srbiji.
Ovo je težak zadatak uzimajući u obzir turbulentnu istoriju Balkana. Ipak, uz nedavno uspostavljanje harmoničnih odnosa među balkanskim zemljama, kao i podršku vlade i međunarodnih partnera,Ðoković može da iskoristi svoju popularnost i snažno zalaganje za promociju ranog razvoja dece kako bi mališani u Srbiji i na Balkanu imali bolje, bezbrižnije i srećnije detinjstvo. Ovaj džoker, bez sumnje, može da promeni svet!
Izvor: Brookings.edu
Autori: Ellen Goldstein i Tim Johnston
