Zvao sam je Suncokret
Jer je bila žuta
Ko svetlo s bandere
Što prvi sumrak budi.
Između neba i zemlje
Sam lebdio sto puta
I okretao se zbog nje.
Pretvarao se da sam cvet
Čekajući da me ubere
I privije na svoje grudi.
U njoj su stanovale ptice
Svih meridijana,
Ljubili su se pingvini
I nestašne laste.
Ja sam bio Sneško
Sa Severnog pola.
Voleo sam je nehotice
Do sudnjeg dana
Hodao po margini
Između meda i bola.
Nikada nije bila ljuta,
Očima je umela da razgovara
I pripitomljava ljude i zveri,
Mravojede i mrave…
Zvao sam je Žuta
Opisivao je žutoj bubamari
Sa tufnama crnim.
Glumio mesečara
Po oblacima strmim,
I hodao u stratosferi
Bez srca i glave.
Zvao sam je Suncokret
Jer je krala zrake
Iz moga malenog srca.
Oooooo, kako sam živ
Bez ruku koje grle?
Između neba i zemlje
Gore krila i štake!
Žuta pčela iz moje čežnje
Med vrca,
I u dan ovaj siv
Cveta ljubav
Za neumrle.
