Još jedan susret sa ovim vrlim i dragim… mišem, koji je po svom značaju odavno prerastao osnovna
obeležja svoje vrste i svoje pojave! Jedan od junaka o kojem današnji klinci u mnogim sredinama lako mogu da podele utiske sa svojim roditeljima, bakama I dekama, a ne retko i sa pradekama!
Naslovom “Gde si, Miki?” želeo bih da skrenem pažnju na odredjenu srdačnost i dinamiku, na potrebu za nekim, za bliskim susretom…
-To je uzvik kojim bi mnogi od nas mogli familijarno da oslove nekoga pri susretu (bez obzira da li drugoj strani zapravo pristaje baš taj nadimak ) – zar ne biste i ovom junaku (koji ne spada u “super” heroje, ali je po mnogo čemu fascinantan) rado “bacilli kosku” ili “pružili peticu” uz ovakav uzvik?
-Osim toga što bi se rado sreli sa njim, neki bi ovo uzviknuli i kao poziv u pomoć, kao vapaj u neposrednoj nevolji, ili radi moralne pomoći, radi nečega čime se treba strpljivo pozabaviti; sve to bez obzira da li se radi o njegovoj voljenoj Mini, šefu policije Buconji, ili raznim prijateljima i susedima…
-U neku ruku sam svojevremeno i kao čitalac osetio potrebu za ovim vapajem, jer mi se učinilo da se moj… da se naš Miki negde zagubio, usled oštre konkurencije sa raznim, da tako kažem, novokomponovanim junacima u svakojakim medijima (možda ponajmanje u stripu)! No, on je još uz nas, vedar i otresit kao i uvek!
O Mikiju i njegovom svetu bi se ovde moglo raspredati u bar desetak nastavaka, ali nije
nam namera da o njemu sad iznesemo ‘baš sve’ – mnogi njegovi čitaoci/ obožavaoci znaju toliko toga, ali je ovo prilika da mu sa određenog aspekta izrazimo zasluženo poštovanje; naravno, oko nas rastu i klinci koji se tek upoznaju s njim, ali lako ćemo naći povoda da se kad-tad navratimo ovoj priči…
Dakle, kao što je uglavnom poznato, Miki Maus se prvi put pojavio u Diznijevom crtaću “Parobrod Vili” iz 1928. . . .
– Nastaviće se –
