Nedoumica:
„Ma vidi, btw to nije tačno. Nzm ni ko bi mogao tk neš da napiše. Ono izvinjavam se gosn. Nemanji, ali je g.đa je u prv. Ej d HB sv naj…“
Nije ništa novo videti ovakve skraćenice, šta više, Fejsbuk jezikom postale su uobičajene. Verovatno su se svi već i navikli na njih, ali one gramatički nisu ispravne.
Objašnjenje:
Pre svega skraćenice se koriste kako bi se uštedelo na vremenu i prostoru. Po pravopisu, TREBALO BI SE UZDRŽAVATI OD SKRAĆIVANJA, A SKRATITI SAMO ONE REČI KOJE SE ČESTO SPOMINJU U TEKSTU. Po nekom novom, Fejsbuk/ Tviter, pravilu, što manje reči to bolje. Ukoliko već koristimo skraćenice, bilo bi lepo da to radimo gramatički ispravnije.
Opšte (domaće) skraćenice mogu biti početne i sažete.
Početne pišu se malim slovom tako što se napiše samo prvo slovo i stavi tačka. Tako će se gospodin pisati – g., vidi – v., selo – s. i slično.
Na početnu grupu suglasnika takođe malim slovima, ali se na kraju stavlja tačka. To su skraćenice poput broja – br., sveske – sv. i ostale.
Sažete skraćenice su one koje sadrže prvo početno slovo kao i jedno i više zadnjih slova. One se pišu malim slovom i bez tačke na kraju. Ovoj grupi pripadaju skraćenice poput doktor – dr, magistar – mr, gospođa/ica – gđa/gđica i mnoge druge.
Internacionalne skraćenice i prilagođene opšte i merne skraćenice zadržavaju svoje izvorno poreklo, te se samo neke od njih mogu pisati ćirilicom. Najčešće se pišu latiničnim velikim slovom, bez tačke na kraju i čitaju se kao puna reč. To su volt – V, vat – W, džul – J i druge.
Savet:
Postoje skraćenice koje su postale deo svakodnevnog govora i za koje se preporučuje da se i kažu tako. Jer su im izvorna imena veoma dugačka i trebalo bi vremena, pre svega naučiti ih, zatim i izgovoriti. To su BBC, NATO, UNESCO… (British Broadcasting Corporation, North Atlantic Treaty Organization, United Nations Educational Scientific and Cultural Organization).
Ukoliko se u tekstu neka organizacija, politička stranka… češće spominju, preporučuje se da se na početku teksta (mestu gde se prvi put spominje) napiše pun naziv i odmah u zagradi skraćenica koja će se koristiti u daljem tekstu. Na primer: Međunarodni monetarni fond (MMF) doneo je odluku… Kako navode iz uprave MMF-a…
Literatura:
PEŠIKAN, Mitar. „Pravopis srpskog jezika“, izmenjeno i dopunjeno izdanje, Biblioteka Matice srpske, Novi Sad.
