Dečija laž se smatra jednim oblikom neprilagođenog ponašanja prema društvenoj okolini. Da bismo imali pravilan pedagoški pristup prema deci koja lažu, neophodno je poznavati uzroke ovakvog ponašanja.
Motivi laži kod dece razlikuju se od motiva laži kod odraslih! Dečiji motivi imaju svoju specifičnost. Deca često pričaju o onome što su videla i doživela, iako ta pričanja nisu uvek u potpunosti tačna.
Obično se laž definiše kao svesno neistinito iskazivanja sa svrhom da se neko u nečemu zavara. Međutim, ovo objašnjenje i definisanje laži nije primereno za „dečiju laž“.
Prema svrsi laži se mogu podeliti na laži iz šale, iz potrebe, egoističke, patološke…
Prema J. J. Morganu postoji sedam tipova dečijih laži:
- laž u igri koja potiče od mašte;
- laž usled nemogućstva da se precizno saopšte detalji nekog događaja;
- laž koja potiče od želje da se privuče pažnja;
- laž iz osvete;
- laž radi opravdanja;
- laž kojom se želi nešto postići, sebična laž;
- lojalna laž, odnosno laž da bi se zaštitio neki prijatelj.
Moramo razlikovati prave od prividnih laži. Laži vrlo male dece nisu patološke laži već deo razvitka deteta.
Laž ćemo ukloniti ukoliko uklonimo strah od kažnjavanja, potcenjivanja, ismevanja… Zapravo, kod dece moramo da razvijamo sposobnost kritičkog mišljenja ali i svest da pojedini postupci nisu poželjni i da moraju biti kažnjeni. Neophodno je da uočimo uzrok laži, a za to je potrebno da poznajemo detetovu ličnost. Kažnjavanje ne treba da bude momentalno, treba sa detetom pričati kako bi se otkrio uzrok, tek nakon što se dete „otvori“, roditelj treba da mu objasni značenje i posledice laganja, kao i značaj očuvanja međusobnog poverenja. Ukoliko se dete odmah kazni, ono će da se zatvori u sebe i iz straha da ponovo bude kažnjeno više će lagati i laži će biti još smišljenije. Nikako se ne treba baviti samo detetovim lažima, baš naprotiv, treba mu ukazati priliku da se pokaže, tj. da pokaže poštenje i iskrenost.
Još jednom, postoje dve grupe laži:
-Nenamerne-dete nema nameru da nekog zavara, dete u svojim prvim godinama nije sposobno da svoj neki doživljaj pravilno ispriča, neki detalji u priči su posledica dečije mašte.
-Svesno iskazivanje laži- ovo ponašanje se obično javlja posle šeste godine života, mogu biti posledica straha od kazne, odbrana od sumnje ili nepoverenja, iz stida, koristoljublja…
Literatura:
Grandić, R. (2007). Prilozi porodičnoj pedagogiji Novi Sad: Savez pedagoških društava Vojvodine.
