Jedan od načina za postizanje komičnih efekata, a uz to dočaravanje vremenski ili kulturološki udaljenih situacija savremenom čitaocu, jeste korišćenje parodije. Ona se javlja u mnogim stripovima i nije je teško prepoznati, a ovog puta ćemo se malo usredsrediti na Asteriksa. S obzirom da je u pitanju sredina I veka pre Hrista, razume se da je mnogo toga bilo drugačije… Ubacivanjem nama bliskih savremenih motiva, u raznim epizodama se srećemo sa pomalo gorkom komikom situacije kada veslači na feničanskoj galiji ropću i gunđaju zbog svojih radnih obaveza, jer nisu pažljivo proučili ugovor(!), sa borbama za tržište i uticaj u društvu slično nekim savremenim kampanjama (a to su svakako vrlo dugovečne pojave naše civilizacije!), viđamo mlade koji se već razlikuju pod načinu života od starijih, tu su saobraćajne gužve tipične za velike gradove (Lutecija), a naročito na drumovima kad se krene na godišnji odmor!
Velimo, nije neka velika mudrost prepoznati ovakav manir no, malo bližu pažnju ćemo posvetiti (a bez previše dubokomislenih analiza ) epizodama “Asteriks u Švajcarskoj” i „Asteriks u Britaniji“ (ili: kod Britanaca). Najpre sagledajmo atmosferu koja se tiče ove alpske zemlje – Švajcarske, kako se koristi i u govoru naših junaka, ili antički: Helvecije, što se i vidi u nekim natpisima, i tu ne bismo nalazili ništa sporno… Da podsetimo ukratko, priča je sledeća:
Spokojnu, orgijašku atmosferu korumpiranog Grah- (us)a Garovirusa, rimskog upravnika u Galiji,
narušava nailazak strogog i nesavitljivog inspektora i Rima, Klaudijusa Zloćudijusa (Malosinus), koji hoće da raščisti račune oko upravljanja provincijama i vođenja finansija. Oprezni pretor mu u hranu proturi nešto preostalog otrova iz prstena, te Zloćudijus dopada postelje… Rasteravši iritirajuće rimske lekare, na čuđenje svojeg okruženja, odlučuje da brigu o svom zdravlju poveri druidu Panoramiksu, u čestitom galskom selu! Druid procenjuje da bi radi efektnog lečenja trebalo doneti i jedan pravi runolist iz Švajcarske (Helvecije), te se Asteriks i Obeliks daju na put. Naravno, pretor Garovirus će poslati glasnika svom
prijatelju Diplodokusu koji upravlja Helvecijom, i koji ne deluje ništa primerenije
od njega, sa molbom da omete naše junake u akciji. (na dolazak Garovirusovog čoveka od poverenja, on čak izjavljuje: Ah, napokon neko zaista prljav!) Nakon raznih peripetija, upoznavanja švajcarske kulture itd., pri čemu je bilo i tegljenja opijenog Obeliksa preko snežnih visoravni, runolist je srećno ubran i sačuvan za navedenu svrhu. Jedan od efektnih prizora je kada ozdraveli inspektor žustro krene ka lažno zabrinutom galskom guverneru i upućuje mu silovit aperkat – dok se ovaj još nalazi negde u vazduu, ili zakačen o neko drvo (ne vidi se u kadru), K. Zloćudijus mu upućuje preteću napomenu kako i njega njegovog švajcarskog kolegu uskoro čekaju igrarije u areni sa lavovima, a ovde to ne ostavlja mnogo mesta nekim neizvesnostima!
Od pojava karakterističnih za klasičnu predstavu o Švajcarskoj izdvajamo:
– Pri samom nailasku na granični prelaz (ma kako to shvatili… naravno uz „sitne prepirke“ sa stražarom…), na putokazu zatičamo blistavi natpis za besprekornu Helveciju, odmah pored zagasito patinastog, obraslog mahovinom, koji se odnosi na Galiju.
-
to je zemlja satova (ugl. peščanih, uz gostioničara i jataka Maliksa (Petisuix) koji se predano oglašava poput kukavice kad treba obrnuti sat i sl.), sireva i jodlovanja, uz bratiju koja se po nošnji ne razlikuje mnogo od klasičnog imidža Švajcaraca u folkolornom izdanju.
-
To je i zemlja bankarstva, uz revnosnog Pariksa (Zurix) koji će našim junacima otvoriti račun da bi se sakrili u sefu, kao i za bilo koje dragocenosti koje bi Rimljani, ili ko drugi, pohranili u njegovom trezoru!
-
U jednom trenutku zatičemo scenu (ovde, na žalost, bez raspoložive ilustracije) održavanja mežunarodne konferencije plemenskih poglavica, uo miru sa Rimljanima, u raskošnoj palati koja dosta podseća npr. i na američki Kapitol, ili bilo koje drugo savremeno skupštinsko zdanje sa kupolom!
