Škole koje rade po Montesori metodi su još jedna vrsta brojnih alternativnih škola.
Da podsetim, alternativne škole su nastale kao težnja da se uklone ili umanje slabosti tradicionalne škole i tradicionalnih metoda vaspitanja i obrazovanja.
Marija Montesori (1870-1952) prvo obrazovanje koje je stekla bilo je medicinsko, i tokom rada u psihijatrijskoj klinici došla je u dodir sa decom sa smetnjama u psihičkom razvoju. Želela je da podstakne njihov intelektualni razvoj i tako je došla na ideju o primeni drugačijih metoda vaspitanja i obrazovanja.
Ubrzo je započela svoj rad sa predškolskom decom. Na osnovu podataka do kojih je dosla sistematskim posmatranjem ona je organizovala prirodnu sredinu, odnosno sredinu koja ne ometa dečiji razvoj i koja je podsticajna za razvoj i vežbanje dečijih sposobnosti.
Montesori metoda:
-Učitelji u Montesori školama treba da posmatraju i uočavaju dečije sposobnosti kako bi usmeravali decu da ih razviju.
-Prostor Montesori škole je organizovan tako da omogućava slobodu kretanja, slobodu izbora materijala za rad kao i slobodu izbora oblasti učenja (muzičko, likovno, pisanje i čitanje…). Svaki kutak prostora je organizovan da poseduje potreban materijal za jednu oblast učenja.
-Učitelji prate razvoj svakog deteta, pomoć pružaju samo ukoliko je učenik zatraži, akcenat je na usmeravanju na samostalni razvoj svakog deteta.
-Dete uči istraživanjem, i ono što doživi čulima to nauči.
-Okolina treba da bude podsticajna, a dete usmereno da samostalno razmišlja, zaključuje i dolazi do saznanja samoaktivnošću.
-Dete samostalno rukuje predmetima pri čemu se između ostalog razvija i motorika šake.
-Optimalan razvoj svakog deteta, što znači da se svako dete razvija u skladu sa svojim mogućnostima do maksimuma.
U Montesori školi veliki značaj ima materijal pomoću kog deca uče. On mora biti podsticajan, da ogdovara dečijim potrebama i sposobnostima, omogućava da se uvidi greška u radu, realizuje se učenje od jednostavnijeg ka složenijem, materijali su izrađeni za sva područja nauke, materijal mora da omogućava detetu da samostalno deluje, samostalno uviđa odnose između predmeta, da samostalno zaključuje, i da dolazi do novih saznanja.
Na primer, u Montesori školama postoji deo koji je organizovan kao kuhinja sa svim potrebnim materijalom koji je u skladu sa potrebama deteta (sudovi koji su mali, omogućen pristup radnim elementima za decu i dr), pri čemu dete samostalno (ukoliko je to predmet njegovih interesovanja) vrši radnje u kuhinji. Ukoliko bi nekoliko učenika želelo u isto vreme da se nalazi u kuhinji, oni bi morali da čekaju svoj red i za to vreme bi radili druge zadatke iz druge oblasti.
Svaki kutak u ovim školama je pripremljen za neku oblast učenja, sa potrebnim materijalima.
Cilj ovakvog obrazovanja je da se svako dete razvija individualno, u skladu sa svojim mogućnostima i tempom koji njemu odgovara. Naravno, za sve to je potreban i odgovarajući materijal. Deca ne mogu da posmatraju problem izolovan iz šireg aspekta stvarnosti, zbog toga se u ovim školama gradivo određuje u odnosu na dete, dete se razvija. Izvor saznanja je sopstveno interesovanje deteta i njegovo iskustvo. Učenje se odvija individualno ili u manjim grupama.
Sa ponosom mogu da kažem da i u našoj zemlji postoje Montesori vrtići. Možda ipak ima nade i
za naše obrazovanje i vaspitanje.
Literatura:
Kamenov, E. (2008). Vaspitanje predškolske dece, Beograd: Zavod za udžbenike.
http://www.montesori.org.rs/specijalna-pedagogija–brosura/montesori-metod-i-specijalna-pedagogija
http://www.virtualnigrad.com/Montessori_Decija_kuca_Montessori_metoda-show-29912
