Kad si ono hteo da se…Vratila sam se da bih presekla konopac vezanih nada. Vadila sam ti kamenje iz džepova da ne potoneš u rečima lažljivaca. Isplela sam venac od cveća sa tvog groba i stavila oko glave da misliš da sam anđeo, pa da ustaneš i zapevaš onu našu: Sinoć kad se vratih…
Bledo lice, gledaš me, a ja rumena, donela ti život, pa sela da ga delimo. Kako sam naivno sekla snove dok sam ti brisala krv sa dlanova. Tekla je linijom života i ja se izgubih negde u njoj. Još uvek sam u crvenoj reci tvojih ruku, čekam da se sklope, da mi poklone aplauz.