spot_img

Samo ako nekog voliš

Foto: Jovana Kuzmanović
Foto: Jovana Kuzmanović

Nije teško volim reći,
Hajde, probaj, to ne boli,
Širi ruke prema sreći,
Nasmeši se i zavoli.

Možda tebe neko čeka
Da ti svoju ljubav pruži,
Pokloni mu krila meka
I srcem ga zaokruži.

Pusti da ti raste plima
Od nežnosti čudnim sjajem,
Ugasi je poljupcima,
Sačuvaj je zagrljajem.

Budi leptir u stomaku
Budi zvezda, topla, plava,
Svitac s fenjerom u mraku
Što voljenjem osvetljava.

I videćeš kako prija
Kad ne možeš da odoliš,
Ljubav znači čarolija
Samo ako nekog voliš.

Tode Nikoletić
Tode Nikoletić
Ko sam zapravo ja? Pesnik? Sanjar? Putopisac? Snohvatač? Mali svitac čiji sjaj obasjava one koji vole, one koji rastu do deteta, One koji imaju krila da lete u bezgranično, i oči da vide beskonačno. Ili sam možda mornar bez mora, i gusar bez broda. Nešto kao Petar Pan nasukan u ravnici Panonije. Ko zna!? Verovatno sam kralj bez kraljevstva, Princ bez mača. Obućar koji popravlja svet. Marioneta čije konce pokreće zvezda. Pastir koji skuplja mirise šume u frulu I pretvara ih u zvuke. Možda sam… Možda sam… Biće ipak da sam samo obično DETE.