Zgažen si svete, zgažen
Od glave do pete!
Radosti više nemaš
Uz samoću samosažaljujuće dremaš,
Loše kopije voliš i poštuješ
Lažne masne i ironične snove snuješ
Jer si se svete odavno napio sete
Još dok si u pelenama bio nesvesno dete
Kada su te izbombardovali javnim glasilima,
Glasilima koji su sve samo ne svoji.
(jer da su tvoji bili bi, valjda, bolji?!)
Danas se ljuljaš ispred ekrana
I tu verno čekaš da pristigne hrana
Hrana bez koje ne možeš više
Hrana koja tebe sistematski siše
I od tebe svete preti da ostane ljuska sama
Kada će naprasno zagospodariti tamna, tama.
Ali, svete nakon nje
Ipak, može doći svitanje!!!
Pa ti svete vidi šta ćeš?
I da li ćeš i dalje da kaplješ
I intravenozno medije da primaš
I preposlušno glavom da klimaš?
Umesto da shvatiš razlike suštinu
I ne dozvoliš taj spektakularni ulazak u tminu
Kada još toliko toga učiti se da
I da za svaki propust postoji nova nada
Nada-kao ključ i beli put,
Nada-kao iskreni javni sud
Svetu što je zbog ličnog nemara
Zapustio svoju unutrašnju suštinu
I kao izlaz za sebe pohrlio
U tamnu tamninu
Ne bi li tako opravdao sve
Umesto da sebi da malo
Tople nade!
Hej, svete šta ti rade?
Hej, svete šta ti to rade?!
