Reči budu bistre vode,
kad se čiste, lepe rode,
izrečene tiho, glasno,…
zažubore vrlo jasno.
Ima onih koje leče,
pa toplina srcem teče,
divne su, ko sunce greju,
takve uvek sreću seju.
Budu reči nekad grube…
i u trenu sjaj izgube,…
Nikad niko ne pronađe
lepu reč iz glupe svađe.
Reči budu nekad jake,
ko saveti moje bake..
Takve uče, svetla daju,
vekovima one traju.
Ali kad su reči ružne,
oči suze – pa su tužne.
Ponekad su …sasvim neme,
kad se slede, sve od treme…
Reči znaju biti prazne,
neumesne i sablazne…
I one su izvor tame …
i s lakoćom sve posrame.
Rečima barataj… druže,
nek cvetaju kao ruže…
Nemoj biti teška raga…
U rečima leži snaga!
