Zasukao si mi rukave vedrinom,
optočio me konjima vranim
odjenu poljanama bez daljina,
obradovao me Vanvremenom,
udjenuo me nadom.
Sad pokušaj da odeš
igrajući se svojim tragom,
jer…
prostor nije ograničeno polje,
već kružnica zatvorena bestragom…
I ne dam ti da mi odeš,
sad kad mi najviše trebaš
u daljinama koje nas na večnost
zaklinju
kojima samo još kružnjičeni trebamo.