Postoji li rizik zaista u životu? Šta je, zapravo, rizik? Koja je prava definicija rizika? Iz sigurne situacije pokušaj ostvarivanja boljeg uz mogućnost da bude gore? I postoji li, stvarno, sigurna situacija? Da li će parče čokolade u ruci izvesno završiti u ustima, ili će se, sasvim nenadano, naći na zemlji? Kome sladoled nije nekada pao sa štapića? A ko se tome nadao?
Dakle, sigurnih situacija nema? A da li onda, uzorno – posledično, ima rizika? I šta je onda sigurna situacija, a šta rizik? Da to možda nije isto, slično, ili potpuno drugačije od onoga kako mi mislimo, ili bolje rečeno, od onoga čemu smo naučeni?
Mislim da je volim. Volim da je mislim. Misao mi je lepa. Mislim da ona to zna. U trenutku kada reči budu pomerale svemir i stvarale jednu česticu njegovog bivstvovanja pomeriće se i njene usne. Rizikovaće. To će biti momenat kada će rizikovati zajedno da naprave sigurnu životnu situaciju. Onu poput sladoleda na štapiću, usred letnjeg sunčanog dana, tako blizu željenih usana…
