Obogaljila ti se misao.
Odsekli ti jezik kojim si hodao.
Tvoja pljuvačka pravi blato ljudi,
Gaziš po njima jer ništa bolje ne lepi od lepljivog đona.
Dobri su umrli, a bolji tek treba da se rode,
Ovi koji bitišu, baš te i ne mirišu,
Zatvaraju te što ćutiš,
Osuđuju što misliš.
Idi da ne budeš ovde, ostani da bi bio tamo,
Slaži ih da si bogalj,
Amputiraj provinciju.