Живели су на крају шуме самохрани старац и мачак, Мацан-Брацан. Старац није имао ни деце ни унучади, па је зато још више волео свог јединог друга мачка. Обојица су била незапамћено стара, обојица су ујутро много кашљала и обојица су волела да пију млеко и дуго спавају. Само никад нису спавали у исто време: били су плашљиви као и сви старци те је увек један стражарио кад се другом придрема. И посао су у својој кућици братски делили, Мацан је репом чистио собу, а старац ложио ватру; кад старац стави ручак да се кува, мачак пази да не искипи, а кад старац нешто шије, мачак му увлачи конац у иглу. Легне ли Мацан-Брацан први да спава, старац му пева успаванку:
Буји-паји, Мацане,
сад ће ноћ да настане,
ветар ће да дува,
стражу ће да чува:
да не падну громови,
и не сруше кров,
да не сврате вукови
кад пођу у лов.
Буји-паји, Мацане,
сад ће ноћ да настане,
сад ће пасти киша,
успаваће миша
на нашему тавану
па ће мишић Мацану
допаднути шака
пре првога мрака.
Слушајући старчево певушење, мачак је спокојно спавао, знао је да му се никакво зло не може догодити. А када се он добро испава, спава старац; Мацан легне крај његових ногу, гледа га нетремице и преде:
Спавај мирно, деда,
Мацан тебе не да.
Пређицу ти преде
од пода до греде,
да месец не смета
кад крај куће шета,
да те добро чува
паука и мува.
Кад старац пође у шуму да купи дрва, остави мачка да чува кућу, заповедив му да не излази ма ко га мамио. Мачак се обично није плашио да остане сам, очекивао га је спокојно на прозору до у мрклу ноћ.
Али једног дана тако наиђе крај његове куће лопов. Био је у селу украо петла, кокош, краву, овцу, и пса, таман толико да закући. Само му је још недостајао мачак. Зато се много обрадује угледавши старчевог мачка на прозору, па га стане мамити:
Мацане-Брацане,
изађи овамо,
да повечерамо.
Донео сам млека
теби издалека,
из далеке даљине
донео сам сланине.
Мацан је, истина, био гладан, јер старца није било код куће цео дан, али ипак одоле срцу и побеже са прозора. Лопов онда дође код врата па га кроз кључаоницу стаде звати:
Мацане-Брацане,
изађи овамо,
да повечерамо.
Донео сам шећера,
биће слатка вечера,
донео сам меда
и масла са леда.
Мачак се побоја да лопов не провали врата па побеже на таван. Тад лопов поче кроз димњак да га мами:
Мацане-Брацане,
изађи овамо,
да повечерамо.
Донео сам лука,
паприке и соли –
све што гладан воли.
А мачак помисли: „Кад ме ниси намамио на млеко и сланину, нећеш ни на лук“, па се сакри дубоко иза греде и поче маукати из свег гласа, зовући у помоћ. Утом се баш старац враћао из шуме, па чувши да мачак запомаже, сети се да га је неко напао и стаде тражити око куће. Лопов у тај час шмугну кроз мрак, али старац ипак стиже да га добро опаучи по леђима.
После овога су се мачак и старац још више волели. Нигде нису ишли један без другог, јер су се бојали да лопов опет не дође. А чега су се бојали, то се и десило. Лопов није могао да заборави батину коју је добио по леђима и наговори три разбојника да убију старца. Срећом, мачак их, седећи на прозору, још издалека опази где долазе те старац брзо побегне у шуму, а он их, правећи се невешт, дочека на вратима и на питање где му је старац, одговори лукаво:
Мијау, он је ту,
сакрио се на тавану.
Разбојници јурну на таван и кад старца тамо не нађу, стану да вичу на мачка што их је преварио, али он настави да заварава траг:
Мијау, он је ту,
сакрио се у подруму.
Разбојници груну у подрум, али старца ни тамо не нађу, те навале љутито на мачка да им одмах каже истину, а он настави своју шалу:
Сада ћу вам право рећи,
побег’о је иза пећи.
Они тада тамо, али не нашавши ни тамо старца, потрче на мачка да га туку, а он ће опет:
Мој је старац још пре зоре
иза куће, вртић оре.
Наврат-нанос ускоче разбојници у врт, па кад ни тамо не нађу кога су тражили, поваде коље па држи за мачком. Да би их још мало задржао, док старац далеко не одмакне, он им показа бунар:
Послушајте мачка стара,
старац је на дну бунара.
А кад разбојници сиђу у бунар, он бежи у шуму за старцем и нађе га у некој пећини. Проживе ту неколико дана а после се опет врате кући. Тамо више није било разбојника, дигли су руке и од старца и од мачка, не желећи да имају икад више с њима посла. А Мацан-Брацан и његов газда од радости се напију млека и легну да спавају.
Десанка Максимовић
Извор: Веселе клупе
