“ POSEBNO PERAČI SLONOVA NEKA OBRATE PAŽNJU. VI ZNATE KOLIKO SU SLONOVI OSETLJIVI NA RUŽNE REČI. TU ĆE RUKOVODSTVO SLONOVA BITI RIGOROZNO I SVAKOG
TAKVOG KRETENA KAZNITI UMANJENJEM DNEVNICA. JEL JASNO? JASNO! A SAD CREVA U RUKE I NA PRANJE. OĆU DA MI SE SLONOVI SAM CAKLE, DA BUDU KI OGLEDALCE!
Narode mlogo, ali mlogo sam ljut. Znate šta nas sve čeka, kakve staze i ponori a vi uzeli pa se ponašate. Ko da živimo na cvetnoj livadi. Još smo pred vratima boljeg sutra a vi se već opustili. Svakodnevno se čuju ružne reči , psovke i uvrede. Pa da li ste vi narode, i ostali građani, normalni pitam ja vas. Znate li koliko su nam slonovi osetljivi a vi tako. Treba da omršaju, postanu depresivni? Kako ćemo Evropi posle pred, razumeš ti mene, oči. Jel oćete kad im banemo pred vrata da se iskidaju od smeja. To oćete.! TO? Mogu i ja tako narode, to je najlakše evo:
Konji jedni!
Magarčine!
Budale!
Kreteni!
Buzdovani!
Stoko bez repa!
Svinje štrokave!
Zvrndovi!
Somovi somovski!
Nikogovići!
Lenčuge!
Kriminalci nepismeni!
Polumozgaši!
Bando banditska!
Nevaspitani zunzari!
Bumbari praznoglavi!
Štroke štrokave!
Pa reciti jel to lepo? A? Slobodno recite. Mi smo se za to izborili, da možete demokratski svoje mišljenje, narodno mišljenje što bi se reklo, da iznesete.
Jesmo li sto puta, hiljadu puta, milion hiljada puta, milion miliona hiljada puta, rekli, napisali, ponovili, da ne govorimo i ne pišemo ružne reči?!
Da ne vređamo druge, ne budemo agresivni, glasni, nametljivi…
A šta vi radite kretenčine!? Šta!?
I dalje čitate tabloide, političke pamflete, prepričavate i ogovarate sve oko sebe. Jel tako idioti!?
Tako je nego šta!
Pa što smo onda govorili da nećemo?
Ako još nekoga čujem svinje jedne, vidim u sredstvima javnog informisanja, ili bilo gde,
da koristi nepristojne izraze kojima vređa druge, pa makar i sve bilo tako kako kaže , ako bando jedna samo zucnete negde nešto ružno znajte, više nema praštanja.
Lično ću da ga udaljim iz stranke, tj. naroda. Umesto ponosno da uskliknemo: Evropo eve nas, vi tako. Ružne reči.
Li – čno! Lično ću kažnjavam od sad take.
Ako ja budem taj koji pogreši slobodno recite. Niko nije nedodirljiv.
Ima li primedbi – nema.
Mi smo bre pošten svet i nema šta da se krijemo.
Ima da, ako bude moralo, za bolje sutra i narod, sve da učinimo. Mi smo narod – narod je mi.
Jel jeste – jeste. Jel tako – tako je.
Ima li dobronamerne kritike – nema. Dobro.
A sad marš svi na zadatke!
I slonove da mi čuvate ko zenicu oka svoga. Perači, vi posebno. Creva i vodu u ruke, četke, šampone… oću slonići da mi se sam cakle, ki ogledalčići.
Fino, lepo, osetljivo. Budućnost je pred nama. Evo, možemo da je dodirnemo. Imajte to u vidu. Dugi putevi staze i bogaze su pred nama ali bolje sutra je očigledno i vidljivo iz minuta u minut iz sekunde u sekundu. Jel tako – tako je. Aj sad polako na posliće, zadačiće, levo desno pa u metu. Živeli.
( Napomena: PODELITI MLADIM ČLANOVIMA U PISANOJ FORMI KOJI ISTI NISU BILI PRISUTNI DA IM KORISTI KAO OČINSKI, LIDERSKI, KORISNI SAVET AKO SE NAĐU U SITUACIJI)
N.A.
Hamurabije je istorijska ličnost i bio je portparol kod Hanibala Barke, daljeg rođaka Džimija Barke. Nije utvrđeno da li je ime dobio po slavnom vladaru Starog vavilonskog carstva, ili je sa njim bio u dalekom srodstvu ali savremenici kažu da je imao usko čelo i crven nos na slavnog imenjaka. Držao je vatrene govore i zvali su ga i „kralj trgova“. Voleo je slonove, cveće i podvodni ribolov. Nestao pod čudnim okolnostima prilikom prelaska preko Alpa.
