Zoran Simić Japanac, rođen je 10.07.1970. u Jagodini.
Završio je Gimnaziju „Svetozar Marković“ u Jagodini.
Član je Književnog kluba „Đura Jakšić“ i Udruženja balkanskih umetnika.
Objavio je samostalne zbirke pesama „Misionar ljubavi“ i „ Tehnološki višak“ , a u pripremi je zbirka „IZ DUBINE DUŠE“.
Radi u Istorijskom arhivu za srednje Pomoravlje u Jagodini.
IZ CIKLUSA „MALI ČOVEK, JA“
BIO SAM…
Bio sam lav
koji riče na sve strane,
a sada prosta kornjača
pođe dva koraka pa stane
Bio sam sanjar
živeo snove
a sada čvrsto na zemlji
buljim u prazno poput sove
Pa šta? Samo sam zrno u kosmosu
kap u moru zemaljskog ludila
uh, kakve sve izgovore čovek nađe
za propuštene šanse i potopljene lađe
Ma daj to pivo
da pokušam još jednom
preleteti preko svega
uz dim cigarete da zamaglim
sećanja, oslobodim se stega
Daj još jednu turu
za mene i preživele prijatelje
jahače života, uzaludnih priča
pa nazad u četiri zida
al’ samoću sam opet izgubio iz vida.
USAMLJENI JAHAČ
Ja sam usamljeni jahač
koji ne podnosi laži
niti da ponizno glavom klima
ratujući sa podmuklim psima
Neprilagođen sistemu gluposti
kameleoni na sve strane
ponor sve dublji i dublji
istini nikako da svane
A život sve kraći
more ludila talasa
od dozivanja razuma
odstadoh promuklog glasa
Pa ipak kao usamljeni jahač
jezdim svemirom vatrenih boja
ljubav je oštrica mog mača
pred njom se vidi pokornost moja
Ljubav je ta
koja je svemu dala smisao
zbog nje sam opstao
i punim plućima disao
A dobro znam, svanuće dan
taj poslednji za ‘mret
dostojanstveno ću spustiti mač
i hrabro ući u božiji svet
VEČITI SANJAR
Priznajem da ne znam
smejati se kada nije smešno
ili biti ozbiljan
kada je nešto neozbiljno
Priznajem da ne znam
slušati nebitne stvari
ili da ne čujem ono što je pametno i bitno
priznajem da ne znam žuriti kada nije hitno
Priznajem da ne znam
lošeg tapšati po ramenu
ili dobrom okrenuti leđa
Priznajem da ne znam
biti hladnog srca
telo bez duše
Priznajem da sanjam
još uvek sanjam
a oko mene
svetovi se ruše
O, MLADOSTI
Krila su mi sve kraća i kraća
visine moje postaju puste daljine
sanjar u meni sve je bliže zemlji
a hteo bi još jednom da se vine
Telo postaje težak oklop nemirne duše
dugine boje nisu vesele više
sve se svelo na sivo i sumorno
odkad’ mladost ovde ne bitiše
Ma nije važno, ma ništa više nije važno
podne i ponoć stopiše se u jedno
o, mladosti, bez tebe je sve jadno
o, mladosti, sada je sve jedno.
MALI ČOVEK, JA
Bog ljubavi
je zauzeo mesto
bogu sna
pa sada sa njim druguje
mali čovek, ja
Dok mi Bahus vino toči
ulaziš u moje oči
iako znam da noćas nema sna
srećan je mali čovek, ja
A zora
daleko joj bila lepa kuća
moj život traje
samo do svanuća
Poenta?
Samo sa tobom
srećan je
mali čovek, ja.
SMIRAJ
Umoran
od velikih očekivanja,
a put je sve kraći
Još jedan sunčev zalazak
uskoro će zauvek
da se smrači
Da li ta
nikada dovoljno opevana lepota,
čeka
tamo daleko, na kraju sveta
ili sam protraćio vreme
uzalud postavši Kupidonova meta
IZ CIKLUSA „NIKAD DOVOLJNO OPEVANA LEPOTA „
OPET MISLIM O TEBI
Opet mislim o tebi
kako mi pogledom krv lediš
dok mi se dlanovi znoje
poput svetice pokraj mene sediš
Opet mislim o tebi
misli u glavi se roje
kako da te privučem sebi
i usne u poljubac spoje
I letim ćilimom od zvezda satkanim
iščekujući usne poput jagoda slatkih
pa opet ne znam šta bih sa tim
osim da im posvetim još po neki stih
Opet mislim o tebi
kako mi te neko drugi krade
i moja pijanstva i zore
od kojih srce napokon stade
prevarivši sede i bore.
OD MENE SAKRIVENA
Nikad’
ama baš nikad’
nećeš znati
koliko puta sam te sanjao
i snove u sreću pretvarao
Te slatke varke
poput barke
koju talasi nose
eh, tvoje crne kose
što lepršaju kao zastave
Pod tim zastavama
korača ljubav
daleko skrivena
nekom drugom da
samo meni neotkrivena.
NE PLAŠIM SE
Ne plašim se
vrelog letnjeg neba u tvojim očima
dok se moja duša
topi kao led na dlanu
Ne, ne plašim se
tvojih usana sa kojih otrovne reči
mogu da učine
da otkucaji moga srca stanu
Ne plašim se da od prevelike želje za tobom
moja ljubav postane slepa
ne plašim se, ne, ne plašim se
jer opako si lepa.
‘AJDE LAŽI ME JOŠ MALO
‘Ajde laži me još malo
da si sve one noći
provela u samoći
‘Ajde laži me još malo
i takva si lepa
jer istina je jedna
da je ljubav slepa
Ti dobro znaš da tvoje laži
kod mene će proći
kao veran pas
tebi ću ponovo doći
‘Ajde laži me još malo
što su veće, slađe su ti laži
njima okovan
još uvek tebe tražim
Sa tvojim lažima
moja duša spava
maštanjem opijena
ova usijana glava.
