Jesi li ikada bila maslačak
Kad pukne zreo ponad reka
I kad poleti kao beli oblačak
Zbog nekog ko te voli i čeka.
Jesi li ikada u smiraj dana
Kad sunce tone u zlatni čun,
Bila po košulji načičkana
I okićena ko stidljivi žbun.
Da l si mu dahom dala krila
Da poleti sa tvog nežnog dlana,
I da se raspe ko polen aprila
S hiljadu belih padobrana.
E, ja sam u tom padobrančiću
Koji ti oblak nestašni nosi,
Kao privezak na tvom lančiću,
I kao šnala u tvojoj kosi.
I hoću sa tobom sve da delim
Kao ovaj čaroban let,
Kad sletim nešto lepo poželi
I pusti da opet postanem cvet.