Kada sam te u snove sveo
Ja sam hteo da te sačuvam celu,
Od mene i mog beskrajnog lutanja,
Od gladi moje za tvojim
Usnama vrelim.
Od gubitnika iz svih
Svetskih ratova.
Bolje je da si u mom telu
Razapeta između bola i ćutanja
Nego da čekaš do u sate kasne
Da banem.
Bolje je za oboje
Da te prokleto želim
I vidim u belom kako hodaš
Između svatova
Sa nekim ko te voli.
Bolje da stanem
Dok ti nisam ugasio sjaj
Što pod trepavicama zre.
Voli me tajno
I nemoj da me odaš.
Ne dozvoli da priča
O nama umre,
Iako je svaki početak
Budući kraj.
Kada sam te u privid sveo,
Ja sam hteo od hulje da te skrijem.
Od mene i mojih krvavih ruku,
Od poljubaca što tvoju mladost
Piju ko kaplju vode.
Od bora koje rastu
od tuge i gorčine.
Bolje da ti se ponekad
Niz obraz slijem,
Da ti zasvetlim u
Blagom luku
Horizonta
Nalik na nestašnu
Lastu
Kad mine
I zauvek ode.
Bolje da me mrziš
I pljuješ kad misao
O meni s uzdahom proleti.
Bolje da svoje srce otruješ
Dok dete mlekom dojiš,
Bolje da jadikuješ za nečim
Što u ljubav brojiš,
Nego da ti umrem
Oronuo i star.
Tada ćeš me razumeti,
Tada ćeš me beskrajno voleti.
I sačuvati o nama
Onaj daleki žar.
