Čovek se se prepozna kad se nakon leta
spusti i prizemni, mnoge nakon visina
povuče beskonačno letenje divljine
i beskonačnog prostranstva širina
uzletanja životnih zbivanja,
zaboravljaju se jedni prijatelji,
imaju nove želje, nova pravila,
ali kad budes na rubu litice,
pa ti život visi o koncu,
ukaže se svetlo lice prave prijateljice,
A ti ostali…pitaš se jesi li ih poznavao,
jer nakon pružene ruke, odmiču pogled,
gledaju u tlo, okrenuli ti leđa,
sada kada im više ne trebaš,
a ruka pružena, tu je da podeli
tvoju tugu i bol, malo je pravih, odabranih,
ali su dar tvoj, tu su da te nasmeju,
srećom ozrace, dele sa tobom tvoju radost i suze,
podrška su ti za ono što želis i voliš.
Život ti donese uspone i padove,
razočaranja, lažne ljubavi,
i puno nepoverenja,
važni su pravi ljudi oko tebe,
oni su tvoja krila za letenje,
povrate ti volju i nadu,
lakše prihvataš stvarnost,
tvoja su snaga,
samouvereno gledaš u život,
prihvataš ili menjaš sudbinu,
vizuelnu budućnost sebi gradiš,
uz prave prijatelje orao si u slobodnom letu,
ne prestaješ leteti usidren u sjaj u zvezde
ljubavi onih koje voliš, i koji te vole.
Dakle, samo uz prave ljude postojiš!!
