Рођена је 15. априла 1932. године у Скопљу, Краљевинa Југославијa. Преминула је радећи у свом атељеу 05. априла 2010. године у улици Гаврила Принципа у Крагујевцу. Основну школу „Франц Де Першен” на француском језику завршила је у Скопљу. Као таленат примљена је у Средњу уметнилку школу по препоруци професора Пандилова! По завршетку средње школе прелази у Београд на Ликовну академију, где су је одмах примили у другу годину примењене уметности „АПУ” у класи професора Милуна Милуновића и професора Косте Хофмана. У петој години на академији одлучује се да специјализира костимографију и сценографију код професора Павла Васића.
По завршетку академије враћа се у Скопље и почиње да ради као костимограф у Македонском народном Театру. За њих је направила костиме за преко педесет престава: драма, опера, ТВ драма, балета. Атеље у Скопљу у улици Франце Прешерна број 27. окупљао је све познате уметнике Македоније и Југославије. У њему је стварала костиме, моду, сликала аквареле, пастеле, уља, али и водила разговoре са уметницима из свих жанрова. Упоредо са радом у матичном позоришту активно је сарађивала са Приштинским театром и Малцинским театаром, (намењених за Турску и Албанску мањину).
Заситивши се „дасака које живот значе“ прелази у просфету и почиње да ради као професор и педагог у школи за примењену уметност „Вељо Личоновски” у Скопљу. После неколико година успева да уведе у школски програм костимографију и моду, као школски одсек са истим називом. Одушевљена младим талентима своје школе, отвара заједничке и самосталне изложбе костима широм Југославије: Нови сад, Сарајево, Ниш, Тетово, у фабрици „Тетекс”, у Велесу, у фабрици свиле, Астибо… Упоредо ради уљем, темперама , слика аквареле, пастеле. Посвећена Српској средњовековној историји уметности прелази на сликање икона. Добија одличне критике због оригиналности, иако су њени радови копија великх иконописаца.
Као предметни наставник одлази у пензију.
Члан је УЛУС- а од 1968. године.
Добитник је четири награде за сликарство, костимографију и филм. Четири ЗЛАТНЕ КОШУТЕ!
Упоредо се бавила и костимографијом у Македонија филму. Била је костимограф у осам филмова.
Непосредно пред бомбардовање јануара 1999. године премешта свој атеље у Крагујевац, у улицу Гаврила Принципа. Постаје крагујевчанка и одмах се учлањује у Удруњење самосталних ликовних уметника „Св. Лука” и „ЛУК” један је од оснивача „Мостова Балкана”. У сликарском удружењу Св. Лука волентерски је годину дана обучавала сликарској вештини њене чланове.
Јелена Патрногић спада у најистакнутије академске костимографе у Македонији и недашњој Југославији. Својом оригиналношћу и сигурношћу успела је да створи ликове по задатим делима и да их уклопи у режијску замисао и декор.
Играјући стиловима из једне или друге епохе, преко невидљиве линије времена изградила је свој стил. Стварала је атмосферу надахнута музиком, покретом и игром, у коме цео амбијент постаје једна колористичка сцена. Преко боје даје целовиту везу од прве до задње сцене. Њени костими одишу лакоћом, стилизацијом, некада и мирисом цвећа, чак и мирисом ужаса и смрти!
У Скопљу 1973. године отвара Изложбу скица, цртежа и реализованих костима. Таква изложба до тада није виђена у Југославији. То је била прва уметничка изложба и историјски преглед костима. До тада Милица Бабић је излагала само скице. Било је ту библијских мотива, костима за балет „Песма над песмама” комозитора Томе Прошева, грчких драма „Медеја”, „Електра”, за коју је и награђена. Оживљавала је ликове далеке прошлости византијских остварења (њен најомиљенији фах) са оригиналним акцентом боја, украса, материјала и форми. Оживела је дух ренесансе у „Хамлету”, „Отелу”, „Дунда Мароју” и др.
„У фолклорном остварењу доживљавамо њену стилизацију на један посебан начин због којег је и добила награду. Сарадња са Јеленом је на високом уметничком нивоу и представља велико задовољство чак и више од сарадње ,што прелази у узајамно допуњавање” – рекала је Тодорка Кондева, режисер и критичар (режисер „Пигмалиона“).
„Костими Јелене Патрногић дали су представи оквир у којем је довољно јасно могла да се доживи и студира аутентичност Шекспирове епохе”- написао је критичар Иван Ивановски.
„Велики укус, интезивна стилизација, костими пуни истанчаних осећаја за све што тражи позоришно, филмско ТВ дело” – рекао је Владо Чучков, критичар.
„Костими Јелене у представи Отело заслужују да буду стављени у најуспешнија решења ове представе”- пише Иван Мазов, критичар.
Јелену Патрногић срећемо и као костимографа у Македонској кинематографији, у играним филмовима: „Дани искушења”, режисера Б. Чаро, „До победе и натраг”, режисера Жике Митровића, „Македонски део пакла”, режисера Ватрослава Мимице, „Најдужи пут”,филм награђен Златном ареном у Пули, „Воде”, „Илинден”, Филм о мајки Терези, за филмску кућу РАИ, –„Залаз језерске земље” за ТВ, „Људи птице”, награђен на једном од филмских ТВ фестивала.
Шумадијску кареијеру почиње од 1999. године укључивањем у рад ликовног удружења „Свети Лука” и „Ликовног удружења Крагујевца”. Са њима се дружила дванаест година година излажући и волонтирајући у „школи сликања”. Такође се укључивала и у рад ликовне хуманитарне колоније. Доста својих дела поклонила је институцијама културе, Удружењима инвалида, Основној школи Станислав Сремчевић …
1999. „Светог Луке“ у Дому војске и у Србијиној галерији излаже пастеле „Композиција”.
2000. године у Шумадијској епархији, жирилала „Велику изложбу” и излагала иконе: „Светог Луке” и „Свети српски ратницк”.
2000. године у Дому војске жирирала „Мајску изложбу” и излагала комбиновану технику „Моја Милена”.
Исте године на Октобарској изложби Удружења самосталних ликовних уметника „Свети Лука” излаже темперу „Монахиња Михаела” а у холу Прве крагујевачке гимназије на „Липарском пејзажу”излаже акварел „Пут за бели брег”
2001. године у Дому војске са Удружењем „Св Лука”, на изложби крсне славе, излаже темперу „Силазак у Ад”
2003. године на изложби Удужења „Свети Лука“ у Шумадијској епархији излаже уље на платну „После свега”, а за изложбу слика „Свети ратници” 2003. године у Дому војске темперу „Свети ратници” и излаже икону „Светог Димитрија”. На тему Српски војник и православље излаже темперу „Свети српски ратник” исто у Дому војске. У Дому војске на „Славској изложби слика и скулптура” излаже уље на платну „Зелени шал”,
2004. године у Галерији Дома војске Србије и Црне Горе излаже скице и цртеже костима,
2005. године у Галерији Дома војске Србије и Црне Горе на „Пролеђној изложба „Св. Луке” излаже пастел „Цвеће” и уље, „Композиција”
2006. године учествује у Ликовној колонији Ралетинац ,УПИК- а Шумадија где излаже уље на платну „Пејзаж”
2006. године годишња на изложби ЛУК-а, у Народној библиотеци, излаже уље на платну „Риба”,
2007. године „Три приче”, заједничка поставка њених икона са академским сликаром Бранивојем Јаковљићем који излаже реализам, самосталним ликовним уметником Милованом Павловићем Мипом, који излаже апстракције. Кренули су на Видовдан у Крушевцу а наставили у Ариљу, Крагујевцу, Београду, Свилајнцу….,
2007. године Годишња на изложби ЛУК-а у Народној библиотеци добија другу награду за сликарство за слику „Црвено јаје“.
