Ne zaboravi,
na usnama
se razlio osmeh
kada sam te
prvi put srela.
Tada sam osećala
da ćeš biti samo moj,
i beskarajno
sam te zavolela.
Ne zaboravi,
svaka tvoja reč
me ranila duboko.
Hladan vetar
šibao je moje obraze
kada si na nas
umesto tri tačke
stavio jednu.
Tekle su suze
od bola slane
i kvasile moje rane.
Ne zaboravi,
kao što i ja nisam,
kako me je bolelo
na tebe čekanje.
Ne zaboravi,
od tada se za tebe
zovem samo – sećanje.
