Glumac koji decenijama zasmejava publiku tvrdi da je mnogo teže zasmejati publiku nego je rasplakati. „ U komedijama je reakcija gledalaca direktna i brza i odmah je vidljiva a u tragedijama to nije slučaj. Tek sutra dan mogu da vas pitam kako ste se osećali sinoć. Proizvoditi smeh je dužnost koja je jako teška. Lice je dato od Boga a za osmeh su zaduženi komičari i ljudi koji se bave smehom“ .
Velika je sreća kada čovek svoje snove iz detinjstva može da ostvari i da postane sve ono o čemu je sanjao. Jednom rečju-svašta. Baš zbog toga je izabrao da mu gluma bude životni poziv.
Zbog čega je sam morao da čita ili da izmišlja bajke i šta je za njega ljubav pročitajte u redovima koji slede.
U vezi sa čim su Vaša najranija sećanja?
Najranije se sećam nekih mirisa, ali ta sećanja ne umem da opišem.
Po čemu pamtite svoj rodni grad?
Živeli smo u školskom dvorištu, pa ne pamtim grad već samo kraj i početak školske godine.
Kakvi ste bili kao dete?
I tada sam bio dobro dete i sada sam dobro dete.
Gde ste provodili svoje raspuste?
U tom istom školskom dvorištu. Odlazak na more je ušao u modu kasnije.
Kada i ko je prvi primetio da ste nadareni za glumu?
Roditelji smatraju da si talentovan za sve što ti radiš, ali za glumu treba tvoj talenat da primeti publika. Dakle, to ste primetili vi.
Šta ste želeli da budete kad porastete?
Svašta. To sam i postao.
Sećate li se svog prvog javnog nastupa i da li ste imali tremu?
Nisam imao tremu ali se nisam osećao prijatno.
Da li je trema još uvek prisutna na Vašim nastupima?
Nemam tremu jer ne patim od iracionalnih strahova, a za konkretan strah nemam razlog.
Koji je Vaš omiljeni sladoled?
Odavno nisam okusio sladoled.
Šta ne volite da jedete?
Slatkiše.
Koji je najneobičniji poklon koji ste dobili?
Slovenci su nam posle nekog gostovanja poklonili velike kese. Kese su bile pune slovenačke zemlje koju su nam nesebično i od srca poklonili.
Koju anegdotu iz detinjstva nikada nećete zaboraviti?
Nema takve anegdote. Sve sam ih zaboravio.
Koji nastavnik( profesor) vam je ostao u sećanju i zbog čega?
Nastavnik istorije i geografije jer mi je bio otac.
Kojoj osobi se divite?
Svakoj osobi koja me, makar, podseća na čoveka.
Sećate li se svoje prve simpatije( ljubavi)?
Pamtim da se zvala Ljubinka, ali ne pamtim kako je izgledala.
Da možete da birate koji lik iz crtanog filma biste bili?
Pretpostavljam da me pitate koji lik bih rado igrao, pa kažem Balu. Medved iz filma “Knjiga o džungli”.
Koji je Vaš omiljeni film?
“Rubljov” i “Izgubljeno sunce”
Koja je Vaša omiljena igra iz detinjstva?
Klikeri.
Koji događaj ćete zauvek pamtiti?
Sliku neba u predvečerje posle nepogode i leš električara koji visi sa bandere na penjalicama.
Koje stihove rado pevušite?
“Ponoć je tako tiha, trava je tako meka…”
Ko Vam je najviše čitao bajke i koju bajku najviše volite?
Otac mi je čitao samo epske narodne pesme, a bajke sam morao da izmišljam i čitam sam.
Koje mane ste pobedili svojom upornošću?
Prestao sam da uživam u brzom i nezasluženom uspehu.
Šta Vas nasmeje?
Retko kada me nasmeju komičari jer hoće da me nasmeju, ali me uvek nasmeju oni koji to neće, pa ispadnu smešni slučajno.
Šta Vas rastuži?
Emisije o Prvom svetskom ratu.
Na koje mesto bi voleli da odete?
Ni na jedno. Više bih voleo da ostanem.
Šta je potrebno da bi bili uspešni u onome što volite da radite?
Ponekada ljubav prema tom poslu, a nekada nužda.
Ko Vam je najveća podrška u životu?
Vera.
Kako provodite svoje slobodno vreme?
Pošto se bavim ovim poslom u kome uživam, sve moje vreme je slobodno.
Koja osećanja Vas pokreću?
Radost.
Šta za Vas znači reč ljubav?
Stanje kada toj osobi daš sve svoje tajne i sve što imaš u nadi da ona to neće iskoristiti protiv tebe.
Kakvo je Vaše mišljenje o našem portalu?
Ne znam čemu služi.
