Stopira čovek do Beograda kad odjednom provala oblaka i velika oluja. Gusta kiša, jadnik ne vidi ni prst pred okom, kad odjednom ugleda svetla auta. Stane auto, a on bez pitanja uskoči u njega, a u autu nema nikoga. Polako auto opet krene, čudi se, kad ispred njih pojavi se krivina i počne onda da se moli od panike. Nije mogao ni da mrdne od straha, kad odjednom pojavi se ruka za volanom i počne da okreće. I tako par krivina. Više nije mogao da izdrži nego iskoči iz auta i otrča do prvog grada i pravo u kafanu. Naruči on rakiju i počne ljudima pričati priču. Vide ljudi da je sav uplakan, nije ni pijan, znači mora biti živa istina. Kad nakon pola sata u istu kafanu uđu neka dvojca i jedan kaže:
– Eno ga onaj što nam je uskočio u auto dok smo ga mi gurali!
