Još uvek čekam.
Gluva soba budi
stare nemire.
Ne plašim se
da nećeš doći.
Ja to znam.
Zastao si negde
na pola puta
izmedju
razuma i želje.
Opet te je uvukla
u svoju mrežu
laži i očaja.
Čekam.
Sama.
Čekam satima.
Nikako da
čujem korake
pred vratima.
Noćas sam
kao uveli list
na vetru,
kao pustinjak
u vreloj pustinji.
Dogorevam
kao ova cigareta
koju držim
medju prstima.
Samoća me
potajno guši.
Ali neka,
iako znam
da nećeš doći,
makar pomisli
na mene,
pa nosi me
na duši.
I ne brini,
ja sam uporna.
I dalje čekam.
