Kada voliš ženu, voliš i njen višak kilograma.
Ni ne vidiš to kao problem.
Naprotiv, kome smeta, ne mora da je gleda.
Njeni su, ne njihovi.
Tebi ne smeta, a i zašto bi.
Ne tražiš manekenku za pistu, nego ženu za život.
Tako i sa drugim stvarima.
Ili ti neko prija, ili ne prija.
Priče o savršenosti se prve završe, jer se obraća više pažnje na ego, manje na dušu.
Živi se za ono spolja.
A to spolja se prvo potroši.
Najvažnije je kako žena sebe nosi, i sve svoje.
Kada to zna, sve drugo je manje važno.
Kada to ne zna, džabe sve drugo.
Zato je, za početak, treba ostaviti na miru.
I ne pričati joj nešto što ona najbolje zna.
Zna, jer to živi.
Njeni kilogrami su njeni kilogrami.
Ili je voli sa njima, ili nemoj da je zamaraš.
Ako su ti oni jedini problem, onda nemaš problem sa njima,
nego sa sobom.
Žena je najlepša kada je voljena.
Kada ima ljubav, ima sve.
Zato, umesto što brineš o njenim kilogramima,
bolje brini o tome zašto nije srećna sa tobom.
Videćeš da nije sve do nje…
I da joj je neka druga hrana potrebna…
A možda sve to jako dobro nosi.
Da, ako nju ne opterećuje, zašto bi tebe.
Ženu voliš tek kada je prihvatiš onakvu kakva jeste.
Tada postaje još lepša.
A tebi još lepše sa njom.
U protivnom, kakva god da je, nije dovoljno dobra.
Nešto joj fali.
A možda tebi fali više vere u sebe, i vas dvoje zajedno.
I samo tražiš izgovor,
da ne bi bio sa njom.
Danas su to kilogrami.
Sutra?
Kilogrami su promenljivi, sa dušom je to malo teže.
Zato, kada je nađeš,
čuvaj je.
Boli kada se ona izgubi.
Kilogrami su tu najmanji problem.
Veruj mi.
