Odem li tamo gde ne boli.
Gde izvor svoju reku izlije.
Gde se sapletem o prve korake…
Kada si tu…
A da te nije.
Odem li samo jednom…
Jer…
Dva puta se nikad ne odlazi.
Svestan realnog…
Da se u istu reku dva put’ ne ulazi.
Odem li…
Dalje od zvukova, jutrenja, romora… Kiše…
Tamo, gde ne boli..
Čak i kad ničeg nema više.
Odem li za melodijom…
Vukom. Leptirom.
Divlja i paperjasta.
Nežna i gruba…
Da li se i ljubav,
kao i dom,
oslanja na četiri stuba?
Da li ćeš, to…
U magnovenju, što pokucalo je…
Ko lošeg đaka u ćošak da vratiš…
Ili ćeš hladno da se nasmeješ…
Iako znam da i ti patiš?
Odem li…
Od svega zapisanog a neiskazanog.
Od crnih jata vrana koje nad
lakim plenom lete…
Odem li, tamo, gde ne boli…
Kao tvoja reč…
Kao nemanje tvoje…
U poređenju sa večnošću,
šta još od rotirajućeg sveta,
ostalo je?
