Idući lagano
tragom zarobljenih želja,
sagorela duša
iz prikrajka
zvezdanom prašinom lice umiva.
Vreme očaja
na obećanom zdencu
vedrinom umiva se.
Prsti
zaostale klice lepote ubiraju
i traže da ojača nešto,
čega više nema.
Stope se raduju i izniklim suncokretima.
U igri čula
u dosluhu su nerazdvojivi
nemoći i htenja.
Tuga je greh.
Neizvesnost drema…
/decembar 2024./
