,,SJEDINjENjE ZEMALjSKE I ZVEZDANE PRIRODE ČOVEKA”
Zbirka pesnikinje Snežane Miladinović Lekan, u izdanju ,,Dobrotoljublja” iz Beograda 2022.godine, već samim naslovom ,,Neka se sve u ljubav preobrazi”, uvodi čitaoca u njen čudesni unutrašnji svet u kome nema mesta dvoumljenju kada je u pitanju izbor između dobra i zla (Umesto predgovora, N. Berđajev). Postojanje ljudskog bića, pa i njeno, objašnjeno je sledećim stihovima:
Od istog
semena
bezvremena
naše je tkanje.
Naravno, ,,čovek se potvrđuje delima, ne rečima koje izgovara”. To je iskustvo koje svi imamo zahvaljujući arhetipu, intuiciji i razumu još od postanka ljudskog roda. Reči su neuhvatljive sve dok se ne ,,opredmete” u delovanje. A čovek – jeste onaj ko bira svoj životni put:
Na njemu postoje samo
izbora dva:
svetlost
ili
večna tama.
Ovakva dualnost nam samo trenutno izgleda kao nešto za šta ne postoji kompromis, ali to se može prevazići mogućim savršenstvom, onim, koji je ideal svakog ko podvizavanjem teži Svebiću ili Tvorcu:
Onaj ko upravlja svojim
duhom i telom, može
da se oduhotvori.
Zemaljsku i zvezdanu
prirodu sjedini u sebi!
Sjedinjenje duha i materije
dešava se u srcu…
Kada su u pitanju stvaraoci umetničkih dela, izdvajajući sada posebno našu pesnikinju, slobodno možemo reći da je njeno srce (kao i um), stanište poezije, Boga Tvorca, njegovog otelotvorenja Isusa Hrista i Ljubavi prema bližnjem. Jer, po njoj,
Čovek je čoveku
lek.
I kada shvatimo
to,
probudili smo se
tek
iz nevere i mraka…
Ili, prosto rečeno, poezija iz zbirke i kredo poetese su sasvim u
skladu sa rečima našeg čuvenog V. Jerotića iz njegove knjige ,,Jung između Istoka i Zapada”:
,,Zlo otud, ostaje do kraja nerazumljivo i neprihvatljivo za čoveka. Jedina ravnopravna sila Zlu, sila koja ga nekad i pobeđuje, a koju su čovek i čovečanstvo upoznali tek od vremena Isusa Hrista, jeste – ljubav.”
U celini gledano, zbirku ,,Neka se sve u ljubav preobrazi”, krasi prekrasan dizajn korica sa slikom anđela u beloj odeždi, koji kao da lebdi i čuva vasceli svet svojim paperjastim krilima. Naravno, treba imati u vidu da to nije slučajno. Anđeli su još od najstarijih vremena smatrani nosiocima poruka, a beli anđeo (Mileševski) je svima nama značajan, upravo zbog poruke o vaskrslom Hristu. Tu su i beli golubovi kao simboli mira. Samim tim nas ta slika navodi da s pažnjom tražimo stihovane poruke u knjizi kao na primer:
,,Poezijom, jedinim
svetlim oružjem
pobeđujemo vreme
i smrt…
– – – – – – – – – –
I nismo slaba
luča što gasne
već svetlost iz
koje se sve rađa!
Granaju se stihovi u više pravaca i varijacija sa istim motivima. S obzirom da pesme uglavnom nemaju naslov, već samo stilizovano početno slovo, nehotice nam se javlja asocijacija na prebogatu krošnju stamenog drveta (bićem stvaraoca), u čijem korenu je Bog kao izvor svega stvorenog:
Iz krošnje
naših tela
ptica
se otela
pevajući…
Nebo
okrilila
na izvoru
života
živu
vodu
pila…
Ljubavlju
se napojila.
Iz te olistale krošnje, simbola duhovnog života naše pesnikinje, izdvojićemo za početak još detalja vezanih za motiv stvaranja poezije koja, očigledno, za nju život znači:
Poezija je srce duše,
u kojoj diše sloboda.
Dok ranjeno srce najlepše
peva, telo je zaklon
srcu i duši od
nevremena, do bezvremena…
Ili:
Samo poezija još daje
nadu
da mogu
da nam oproste
neumrli preci
U poeziji
Bog nije
nestao,
dok se svet davi
u
ravnodušnosti,
a iluzija
traje.
I kao završni i neporecivi pečat značaja poezije kada je ona u pitanju, dodajemo:
Leči mi
pesmo dušu!
Tebi sam
samo verna!
BOG I LjUBAV
,,Vera je dovoljna – tamo gde je prisutna.”
,,Naše spasenje je ustvari oboženje.”
,,Ljubav među ljudima jedino može da preobrazi strašnu silu zla u čoveku” ( V.Jerotić ,,Jung između Istoka i Zapada” )
Ova načela iliti maksime – pored značaja poezije, čine okosnicu ove zbirke Snežane M. Lekan. Njeno VJERUJU je isključivo i ne podleže sumnji, iako ova smutna vremena mogu i te kako neke druge labilne ,,vernike”, ili ,,vernike” mode radi i ,,jer tako treba”, lako odvesti na stranputicu:
Odričem se svega
što nije po volji Boga!
Odričem se besnih
i obesnih!
Obeskriljenih, obezličenih,
obeznađenih…
Znam kome sve dugujem.
I hvalim Te
u sve vekove!
Jer Tvoje
obličje
duša prima
I sve
Tvoj sjaj,
lepotu
Tvoju ima…
Kroz Tebe duša blista,duša čista…
Dijalog sa Bogom kroz formu obraćanja je karakteristično za većinu pesama. Ko se još nije zapitao, kad stignu nezasluženi udarci sudbine, ili ovlada duhom strah neizvesnosti kad smo okruženi neljudima, pa imamo ,,nostalgiju za ostatkom ljudskosti”?!
I u ovoj niski stihova
postavljam pitanja, podižem
svoj glas protiv obmana,
protiv iskušenja,
igre svetlosti i tame,
u molitvenom obraćanju Bogu,
da nas ne ostavlja…
Ali, ,,snaga svetih je u sačuvanim snovima”, ,,svetlost je na stazi spoznanja i preobraženja”. U svojoj biti Bog je Ljubav, zbog koje smo svi pred Njim ,,kao cveće prostrti.”
I iza tamnih oblaka
uvek je Ljubav jaka,
neuništiva,
Ljubav našeg Tvorca.
Verom u Boga
u sve što je dobro,
zaštićeni smo svi
nepobedivom
snagom Ljubavi.
Ljubav nije potpuna
ako nema podršku
Neba…
Odeni nas u Ljubav
Gospode, darodavče naš
i Oče naš pravedni…
Pesme Snežane M. Lekan su oblikovale njene misli i stavovi. Ona nije od onih koja ,,svoj život odlaže za sutra”. Naprotiv, ovim delom je sve svoje potencijale iznela na svetlost dana, razotkrila i ona najtananija duhovna stanja koje čovek obično deli samo sa Bogom, ili ih u ovim, krajnje surovim, turbulentnim vremenima, deli samo sa sobom. Ali, u tom slučaju bi ona svela sebe samo na ,,obično postojanje”, a čitaoci bi bili uskraćeni za jedno delo bogato motivima, duhovnošću i u neku ruku stihovanim aforizmima u slavu Boga, Ljubavi i Života kojim smo darovani.
Svako od nas je jedinstven po nečemu, ali svi, baš svi treba da budemo jedinstveni kada je Ljubav prema bližnjem u pitanju. To je uslov pomirenja sa Bogom i sa sobom, uslov za dolazak nekih boljih vremena kada se sve neće svoditi samo na materijalnu korist.
Uz preporuku dela zainteresovanim čitaocima, završićemo prikaz rečima Svetog Maksima Ispovednika koje u celini oličavaju duh ove zbirke:
,,Oboženje je susret dve Ljubavi: Božanske Ljubavi koja silazi i ljudske koja se penje”.
