Alegorija koja traje otkako je sveta i veka!
mali su stvoreni kako bi Veliki pokazali koliko su veliki i moćni. mali su tu da služe i klimaju glavom na svaki zahtev Velikih. Hodaju mali okolo, ali strogo paze da ne stanu na žulj nekome od Velikih. Paze mali i da ne budu previše blizu, jer bi Veliki mogao da ih udavi , ako kojim slučajem pljune, ili pak da odlete u Nedođiju kada Velikog zasvrbi nos i kine! A ne daj bože, moglo bi se desiti i da malog zgazi Veliki, slučajno ili namerno. Pa šta će onda?! Ne bi ga sastrugalo sa asfalta ni stotinu naprava za odlepljivanje žvaka! Jedini spas je ako na vreme uspe da pobegne u mišju rupu.
A dobre su te rupe. Baš zgodne za male, koji bi najradije da samo povremeno izađu iz nje i štrpnu nešto sa strane, al’ da Veliki ne vide. Malo tamo-malo onamo. Nakupi se tako vremenom, dosta. Mada, da budemo objektivni, nije to štrpkanje Velikima promaklo iz vida, samo se prave ludi…neka malima mrvice dokle god klimaju glavama. Jer, Veliki pucaju na veliko! Neće oni tamo nečiju mišju rupu, tri rupe ili pet. Oni hoće sve rupe na svetu, da samo oni budu Veliki, a mali da ostanu mali. Na kraju krajeva, ko će ih slušati i klanjati im se, ako svi mali pocrkaju ?!
E, sada ipak ima jedna začkoljica koja remeti uspostavljenu harmoniju. malih je mnogo, a Velikih mnogo manje. Kad bi se mali složili i izašli iz svojih rupa svi zajedno, kada bi prestali da igraju kako Veliki sviraju, prestali da klimaju glavama, kad…
Ne brinite, to ne može da se desi. Zbog čega? Zar su svi mali toliko glupi? Pa, i jesu i nisu! Veliki su ih izdresirali lako, uterali su im strah u kosti, tako što su one koji su previše digli glavu zgazili, ili mlatnuli mlatilicom za muve i komarce. A ove ostale su posvađali tako što su nekima dali da više štrpkaju od ostalih. Znate ono-ko ima, daće mu se još više, a ko nema, uzeće mu se i ono malo što ima!
Zato ovi što imaju previše, lažu i foliraju sve ostale male, a najviše tako što im kažu da neće više biti mali, već da će postati Veliki. To je samo pitanje vremena! Ma, samo što nisu…i sve tako, dan za danom, godina za godinom. Veliki uzimaju na veliko, a mali na malo. Malkice!
To je kosmički zakon jačeg. Pardon, Velikih i repatih. mali ne smeju da im stanu na rep, a kamoli ispod repa. Uh, to bi bilo opasno i gadno. Ko voli da završi ispod gomile…nečeg tako odvratnog?! Niko, pa ni mali. Zato su rupe dobre. Što je sigurno, sigurno je. Dok ih smrt ne rastavi! Ili neki meteor. Nebitno.
