Martin Rasel, profesor istorije u srednjoj školi Ričardson u Teksasu, više puta je predavao lekcije o Pozlaćenom dobu. Ali ove godine, istraživanje ekonomije monopola i priče o „baronima pljačkašima“ poput Rokfelera i Vanderbilta deluje potpuno drugačije. Sada je tu zabrana telefona u školama. Osam škola u okrugu sprovelo je novu politiku koja zahteva od učenika da zaključavaju telefone u torbicama od prvog do poslednjeg školskog zvona.
Pre nego što čas počne u devet ujutro, 2.800 učenika ulazi u zgradu sa otvorenim torbicama i telefonima u rukama. Osoblje na pet ulaza proverava da li su telefoni isključeni i posmatra učenike dok stavljaju uređaje u torbice, koje je okrug platio i dao učenicima drugog dana škole. Zatim zatvaraju torbice koje ostaju zapečaćene i nedostupne tokom celog dana. Učenici drže torbice u svojim rančevima sve do kraja nastave. Potom specijalni magneti (poput uređaja za skidanje „zujalica“ u prodavnicama) postavljeni na izlazima omogućavaju da se torbice otključaju.
Torbica od 30 dolara
„Razlika je kao dan i noć“, rekao je Rasel za Forbes krajem avgusta, tokom druge nedelje škole. „Učenici su ponovo angažovani. Postavljaju pitanja. Ne moram da se ponavljam iznova i iznova, što sam morao zbog mobilnih telefona. Sarađuju i ne pokušavaju da beže iz učionice kao ranije“.
Nezavisni školski okrug Ričardson – gde 12.000 učenika iz osnovnih i srednjih škola danas koristi torbice – samo je deo rastućeg pokreta da se pametni telefoni ne izbace samo iz učionica, već i iz školskih hodnika, kantina, svlačionica i drugih zajedničkih prostora. Za edukatore oni su jednako važni za učenje i društveno-emocionalni razvoj tinejdžera i mlađih adolescenata.
Najpopularnija tehnologija koja podržava ovaj napor je patentirana, 30 dolara vredna magnetna torbica koju je razvila kompanija Yondr, startap osnovan u San Francisku pre 10 godina. Tada je koncept prostora bez telefona zvučao „nemoguće“ i „ludo“, prema rečima osnivača i izvršnog direktora Grejema Dugonija.
„Mnogi ljudi percipiraju problem telefona u školama ili u društvu i sve što dolazi sa tim kao duha kojeg je nemoguće vratiti u bocu“, rekao je Dugoni za Forbes. „Ali naš pristup je da kažemo da to može da se uradi“.
Uticaj mreža
Broj škola, okruga i država koje ograničavaju ili zabranjuju telefone učenicima naglo raste. Nepredviđene posledice i potencijalna šteta društvenih mreža, posebno po mentalno zdravlje dece, sada su u fokusu nacionalne rasprave. Neki tinejdžeri priznaju da koriste društvene mreže „gotovo neprekidno“, prema podacima Pew Research-a iz 2023. Rezultati takođe pokazuju da većina srednjoškolskih nastavnika u SAD smatra da je ometanje učenika telefonima u učionici „veliki“ problem.
Tu su i zabrinutosti zbog sajber-nasilja, uključujući tinejdžere koji prave dipfejk gole fotografije svojih vršnjaka, kao i pitanja privatnosti. Učenici strahuju da će biti snimani i da će njihove snimke neko objaviti na mreži u bilo kom trenutku.
„Najbolji način da se mladim ljudima pomogne da nauče kako da se snalaze u digitalnom svetu je da im se pruži barem šest do osam sati dnevno bez njega, kako bi razumeli razliku“, rekao je Dugoni. „To je oduvek bio naš pristup“.
Sve više zakonskih zabrana
Pravila okruga ili zakoni saveznih država koji suzbijaju upotrebu pametnih telefona (a ponekad i ličnih uređaja kao što su laptopovi i slušalice) u školama brzo se šire. Zakoni su stupili na snagu u Floridi, Luizijani i Indijani. Južna Karolina, Minesota, Ohajo i Virdžinija usvojili su slične zakone koji će stupiti na snagu sledeće godine.
Guverner Kalifornije Gevin Njusom i guvernerka Njujorka Keti Hočul zalažu se za državne zabrane (Yondr je navodno potrošio 50.000 dolara lobirajući kod zvaničnika u Njujorku). Guverner Konektikata Ned Lamont, koji razmatra slične planove, posebno je preporučio Yondr torbice kao rešenje.
Neke države su usvojile zakone kojima se izdvaja novac za pomoć školama u finansiranju ovih inicijativa, poput Pensilvanije, koja je svakom okrugu dodelila najmanje 100.000 dolara za torbice. Delaver je odobrio 250.000 dolara za pilot program u srednjim i osnovnim školama.
Uspon startapa Yondr
Pre nego što je Dugoni osnovao kompaniju 2014. godine, radio je u investicionim savetodavnim firmama u Atlanti i rodnom Portlandu, kao i u propalom startapu u San Francisku. Samostalno je pokrenuo Yondr sa samo 7.000 dolara, obilazeći škole po oblasti zaliva kako bi prodao torbice. Danas, sa 70 zaposlenih, Yondr je obezbedio unosne ugovore sa školskim okruzima i državama.
To uključuje skoro 400.000 dolara ugovora sa školskim okrugom DeKalb u Džordžiji. Oko 300.000 dolara vredan je ugovor sa školskim okruzima Fort Vejn u Indijani i Ričardson u Teksasu. Skoro 250.000 dolara iznosi ugovor sa školskim okrugom Peorija u Ilinoisu. Tu je i 50.000 dolara ugovora sa školskim okrugom San Mateo-Foster Siti u Kaliforniji. Kao i 36.000 dolara do sada za srednju školu Betlejem u državi Njujork, prema podacima okruga i predlozima koje je Forbes pregledao.
Ugovori se razlikuju u zavisnosti od broja učenika (od oko 15 do 30 dolara po osobi). Uglavnom uključuju torbice za učenike, zasebne magnete za njihovo otključavanje, opremu za skladištenje i podršku na licu mesta za sprovođenje sistema. Okruzi su navodno potrošili milione dolara na ovu kompaniju.
Dugoni je rekao za Forbes da je Yondr profitabilan, sa klijentima u više od 20 dvadeset zemalja i u svih 50 država SAD. Yondr ima privatne investitore, ali Dugoni nije želeo da otkrije njihova imena, trenutne prihode ili procenu vrednosti kompanije.
Vrtići kao novo tržište
U ranim godinama, 70% prihoda kompanije Yondr dolazilo je od klijenata iz sveta zabave (uključujući Dejva Šapela i Ališu Kiz), koji su koristili Yondr torbice na svojim nastupima, dok je ostatak dolazio iz škola. „Sada je situacija potpuno obrnuta tako da je naš glavni fokus da budemo kompanija u svetu obrazovanja“, rekao je Dugoni. Sledeće gde možete očekivati da vidite Yondr torbice su sudnice i vrtići, najbrže rastući segmenti poslovanja nakon škola i nastupa uživo.
Trenutno je najveći Yondrov klijent Njujork, gde se torbice koriste u više od trećine svih javnih srednjih škola, prema Dugoniju. Napomenuo je da su „nažalost“ počeli da rade i sa sve većim brojem osnovnih škola. Prošle godine, više od milion učenika koristilo je Yondr, a ta brojka bi trebalo da dostigne dva miliona do kraja 2024.
Yondr je počeo da se širi u školama nakon pandemije 2020. „Učenici su se vratili u učionicu i shvatili šta osam do 10 sati dnevno na ekranu može da učini. Roditelji su iz prve ruke videli kroz šta njihovo dete prolazi. Mislim da je došlo do radikalne promene i ljudi su počeli da shvataju da možda, posebno u prosveti, pametni telefon nije nužno alat koji je koristan za učenje. Više je bio distrakcija i oslonac“, rekao je Dugoni. „Ljudi su postali mnogo, mnogo prijemčiviji za ideju i prestali smo da objašnjavamo zašto je Yondr važan“.
Otpor učenika i roditelja
Ali širenje u školama nije prošlo bez izazova. Kao prva generacija koja je odrasla uz pametne telefone i društvene mreže, učenici su imali ispade. Organizovali su peticije, pa čak i izlazili iz škola zbog novih politika. Ponekad su roditelji bili ti koji su protestovali. Škole koje su usvojile delimična rešenja, poput dozvole za korišćenje telefona van učionice, otkrile su da su ta rešenja manje efikasna i teška za sprovođenje.
Video snimci koji prikazuju hakovanje torbica Yondr pregledani su stotinama hiljada puta na Tiktoku i Jutjubu. Yondr nije odgovorio na pitanje kako se bori sa tim rešenjima.
Ono što je pomoglo Yondru da prebrodi te prepreke i uspe u školama jeste to što kompanija nudi ne samo torbice. Tu je i širi program koji pomaže školama da kreiraju politike i procedure. Obučava ih i pruža im stalnu podršku kako bi tranzicija na Yondr bila uspešna.
Bolji rezultati učenika
Kompanija prikuplja podatke iz škola kako bi merila uticaj, uključujući krajnje ocene, prisustvo i promene u ponašanju učenika; podaci pokazuju smanjenje disciplinskih problema i poboljšanje rezultata testova i angažovanosti, prema Dugoniju.
„Ako pokušavate da promenite kulturu u školi, to nije jednostavno. Morate da razbijete mnogo naučenih ponašanja kod mladih ljudi, pa morate da dobijete podršku zajednice“, rekao je.
Slični edukativni napori su u toku i u Pokretu za škole bez telefona. To je neprofitna organizacija koju su prošle godine pokrenule majke tinejdžera rođenih kada je ajfon izašao. Tu je i nacionalna organizaciji za zaštitu dece Fairplay.
Uz podršku socijalnog psihologa Džonatana Hajta, autora knjige „Anksiozna generacija“, organizacije su ovog leta objavile besplatan vodič. Vodič daje smernice kako najbolje uvesti i upravljati školskim okruženjem bez telefona tokom celog dana, bez otpora roditelja.
Kad su roditelji problem
Roditelji koji se protive planovima da se eliminišu pametni telefoni u školama uglavnom su zabrinuti za bezbednost i nemogućnost da kontaktiraju svoju decu u vanrednim situacijama. Ali stručnjaci za bezbednost i administratori su više puta upozorili da telefoni zapravo mogu ugroziti bezbednost učenika.
„Naši bezbednosni protokoli, koje su formulisali naši partneri iz policije, nalažu da budemo iza zaključanih vrata, tihi, mračni i blokirani“, rekao je Tim Klark, portparol nezavisnog školskog okruga Ričardson u Teksasu. „Tišina je ključni faktor. Ako je u školi napadač, on osluškuje zvukove. Ako je svaki učenik na mobilnom telefonu, telefon zvoni, neko ih poziva, oni pokušavaju da pozovu nekoga. Svi komuniciraju sa roditeljima, to ide protiv onoga što naši partneri iz policije žele da vide“.
Mileva Repaski, suosnivač Pokreta za škole bez telefona, istakla je da čak i van vanredne situacije, roditelji ometaju živote svoje dece u školi kada ih kontaktiraju tokom dana. „Stvarnost je da svaki put kada se obratimo svojoj deci, mi izazivamo prekid“, rekla je Repaski, čiji sin tinejdžer ima problema sa mentalnim zdravljem koji su pogoršani društvenim mrežama. „Moramo vratiti malo vere u školu da su naša deca bezbedna, da su zbrinuta i da moraju biti fokusirana na svoje obrazovanje“.
Učenici ipak prihvataju novo rešenje
Dok učenici srednje škole Ričardson završavaju svoju treću nedelju bez telefona uz Yondr, kantine i hodnici su ispunjeni žagorom. „Veoma, veoma sam prijatno iznenađen koliko glatko ide uvođenje Yondr torbica“, rekao je direktor škole Kris Čoat za Forbes. „Upravljanje tim delom bilo je ono što je na početku malo plašilo. Ali veoma brzo smo to prevazišli“.
„Mislili biste da će, s obzirom na to da su tinejdžeri, oduzimanje telefona biti veliki problem za njih“, dodao je, „ali većina povratnih informacija koje dobijamo od naših učenika je da je u redu, nije tako loše kao što sam mislio, zapravo moram da razgovaram sa svojim prijateljima“.
Aleksandra S. Levin, novinarka Forbes
Izvor: forbes.n1info.rs
