Kokice
Pored autobuske stanice, na trotoaru, su stajala kolica prodavca kokica. Ispred njega je neprestano bila mnoštvo kupaca koji su se smenjivali. Čim bi otišla prethodna, došla bi sledeća mušterija.
Prodavac je vikao iz sveg glasa dok je pravio kokice:
„Kokice, kokice, svež kukuruz, koookiiiceee.”
Jedna mušterija mu je rekla: „Prestani da se vičeš i daj mi jednu kesu slanih.“
Nakon toga, neko je pitao: „Koliko košta kesa?“
„Dvadeset lira, moj brate.”
„Imate li manje slane?“
„Imamo sve, manje slane, nesoljene. Šta god želite.“
„Onda, daj kesicu manje slanih.“
„U redu, brate, daj da ti dam pravo iz pekača i uživaćeš u toplim. Ove su kao otvorene mahune pamuka.“
„U redu, nemoj da čekamo. Samo daj. Imamo posla.”
Pruža dve kese sveže iskpčenog kukuruza i stavlja novac pravo u džep kecelje. Zveckanje novčića je praćeno njegovim povicima pre nego što mnoštvo kupaca napusti autobusku stanicu.
„Sveže, tople, snežno bele. Slanie, nesoljene, sa ili bez ulja. Kako god želite.“
Kola su bila natovarena kukuruzom, začinima, priborom i kesama. Aroma pečenih kokoica se širila unaokolo. Dve žene koje su brzo hodale su se predale mirisu, prišle kolicima i upitale:
„Možete li nam dati jednu kesicu? Mirišu neodoljivo.”
„Naravno, draga gospođo, kakve želite? Slane, nesoljene, sa ili bez
ulja?“
„Neka budu slane.“
„Odmah, damo.“ Pružio je već pripremljenu kesu.
Čim su uzele kesicu, žene su odmahotišle, nastavljajući brzo da hodaju.
Kada je devojčica, držeći baku za ruku, stala ispred kolica i podigla glavu, pažljivo gledajući kesice, trgovac reče:
„Reci mi,gospođice, koju želiš?“
Baka je povukla devojčicu nazad. „Nije vreme. Uzećemo kasnije.“
Devojčica sa upletenom kosom je gunđala:
„Želim ih sada.“
„Devojčice moja, hajde da ne kupujemo sada. Tvoj otac će ti doneti večeras.”
Shvatajući namere svoje bake, i dalje je držeći za ruku, sledila je nevoljno
pola koraka iza. Trgovac, ožalošćen gubitkom mušterije, počeo je da mrmlja:
„Šta bi izgubila bako, mogala bi da razveseliš devojčicu ako potrošiš manje od dvadeset dolara.”
Gledajući za njima, stavljao je kokice u kese i slagao ih na police svojih kolica i vikao:
„Sveže kokice, ispucale snežno bele“, podizao je glas da privuče nove
kupce.“
Odabir, prevod i beleška o autoru Valentina Novković
Arslan Bajir (1958, Alanja, Antalija) osnovnu i srednju školu je pohađao u Alanji, a studije na Univerzitetu u gradu Denizliju, a zvanje diplomiranog profesora turskog jezika i književnosti stekao je na Univerzitetu u Anadoliji, 1999. Objavio je trideset i pet knjiga, pesničkih, proznih, istraživačkih i knjiga za decu. Laureat je dvadeset i pet međunarodnih nagrada, kao i osam u Turskoj. Njegovi stihovi, priče, članci su objavljeni u časopisima i novinama u 42 zemlje.
Pesničke knjige : Tohum, Dağlar Kalktı Şaha, Filiz, Sonbahar Düşü Vurgunlar. Yağmurlar Dolusu Islanmak, Bahar Müjdecisi (na uzbečkom), Ömür Geçer – Vakit Geçer, In Uzbek (zajednička knjiga sa Aman Matcan), Mavinin Çığlığı
Knjige za decu: Şirin Yüzler, Çocuk Artı (+) Çiçek, Masallar, Ninemden Masallar. Bizim Masallar ve Efsaneler, Bizim Kitap, Bizden Masallar, Alara Yolu. Toros yörük Masalları
Knjige priča: Etobur Öyküler, İki Nokta ve Dört Gün, Bademler Çiçek Açtı, Sabah Yeli
Naučne knjige: Muhtaç Olduğumuz Kudret Atatürk, Neden Az Okuyor(muş)uz.
Eseji: Düşünceden Kaleme
Veliki broj njegovih pesama je objavljen na ukrajinskom, kirgiskom, moldavskom, ruskom, nemačkom, kazahstanskom, uzbekistanskom, litvanskom, baškirskom, makedonskom, bosanksom, nugarskom, tatarskom, turkmenskom, korejskom i mnogim drugim jezicima sveta.
Nagrade:
– 1997, nagrada za knjigu „Filiz“ na konkursu koji organizuje časopis “Mısralık” .
– 2000, specijalna nagrada za tematsko poetsko takmičenje u organizaciji “Anasam” (grad Kajseri)
– 2001-2003 specijalna nagrada žirija za poeziju “Simav Anadolu”
– 2003, prvuu nagradu za priču i pesmu na konkursu „Alanya ALKOD“ s
– specijalna nagrada za intervju u časopisu „Aydın Söke Sarı Zeybek“
– 2004, treća nagrada na poetskom festivalu u Izmir.
– 2004, prva nagrada na konkursu za poetsku knjigu “Çocuk Artı Çiçek”
– 2005, specijalna nagrada žirija za poetskom takmičenju.
– 2006, specijalna nagrada na konkursu za poeziju koju je organizovao časopis „ Sevgi Yolu“ i zasluge u savremenoj turskoj poeziji (“Bursa Yerel Gündem 21”)
– 2007, druga nagrada za esej i istraživački rad ( Sabit İnce Literature Awards)
– 2013, treću nagradu na takmičenju za najbolju priču u Kitabeku (kiparsko, blakansko, evroazijsko i tursko književno udruženje)
– 2015, specijalna nagrada žirija za konkursu za dečiju književnost Mevlut Kaplan.
– 2015, prvu nagradu na takmičenju „Mustay Karim Altun Kurat“ koje se održalo u saradnji sa ruskim novinarima i Udruženjem pisaca Baškirije.
– 2020, dve nagrade „Zlatno pero“ (Rusija) i srebrna
– 2021, nagradu „Zlatno pero“
– nagradu Emir Temur Republike Uzbekistan (2022), prvuu nagradu „Zlatno pero“ u republici Kirgistan na takmičenju „Mostovi prijateljstva“ (2022
Vlasnik je časopisa „Savremena književnost“ (Guncel Sanat ), kao i izdavačke kuće „Baygenç Kitap“.
