Deca u Srbiji provode više od sedam sati dnevno na internetu, pokazuje najnovije istraživanje Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.
Dečji psihijatri upozoravaju da je naša zemlja na ivici epidemije „ekranizma“ među maloletnicima, koji zbog zavisnosti od video igara, društvenih mreža i generalno interneta, odbijaju da idu u školu, gube dodir sa realnošću, a ako im se oduzme „dnevna doza“ telefona – prete i samoubistvom.
Roditelji u Srbiji s razlogom su zabrinuti za svoju decu, kod koje primećuju znake zavisnosti, a nemaju rešenje kako da ih izvuku iz kandži „ekrana“, pa čak i kad su u pitanju mališani mlađi od 10 godina.
“Moj Luka je tipična žrtva te velike pošasti – ‚ekranizma‘. Nije problem samo telefon, već i televizor i Jutjub, a od nedavno i Soni. Pred sobom svakodnevno ima tri različita zla, a njegovo ponašanje u kući je nenormalno. Kad mu zabranimo vreme pred bilo kojom vrstom ekrana, postaje anksiozan, ljuti se, agresivan je, a ima samo sedam godina“, priča za Nova.rs Miloš Jokić iz Beograda, koji je zbog problema sa zavisnošću, sa kojim se bori njegovo dete, ali i cela porodica, tražio pomoć stručnih lica.
Roditelji nedosledni u odlukama
Samo kad je napolju, Luka je miran, ali kad uđe u kuću, ekran se podrazumeva.
„Ne možemo stalno da ga izvodimo u park. Ako je u kući, nemoguć je. Uzmemo mu telefon, ali on pokušava da nam ga otme na sve načine. Problem je i u našoj nedoslednosti. Dovoljno je da jedan roditelj popusti i vrati mu telefon i gotovo. U jednom periodu rekli smo mu da će moći da igra igrice samo vikendom, ali to nikako ne možemo da održimo. Još je mali, a vlada tehnikom kao programer, u svemu tome se super snalazi, ali je sve dalji od realnog života“, kaže Miloš.
On smatra da je većina današnje dece „zrela za lečenje“.
„Deca prave sebi ogromnu štetu, a onda i roditeljima. Nerviram se, svestan sam problema, ali ne mogu da ga rešim. Jednostavno ne možemo da ga izmestimo iz tog civilizacijskog okvira u kojem je čitava njegova generacija. Mislim da je ključ u istrajnosti i nadi da će to da se promeni sa obavezama koje stižu s godinama. On maksimalno zloupotrebljava našu popustljivost, a kada mu uzmemo telefon vređa nas, lupa vratima. Nema koncentraciju ni za šta, ne može da čita knjige za njegov uzrast, da piše slova, a čak i kad na to pristane, bude samo da bi posle dobio telefon”, žali se ovaj zabrinuti roditelj.
Jedan od poraznih podataka je i taj da se u Institutu za mentalne bolesti u Beogradu, zbog zavisnosti od video-igrica godišnje hospitalizuje više od 30 dece.
Izvor: nova.rs
