Moichendaising, moichendaising!
– Gospodar Jogurt, Space Balls
Ponekad vas život prosto odvuče na drugu stranu – to je rečenica koju sam i čuo i izgovorio mali milion puta. Pogotovo na polju stripa – kad čujem da su neki ljudi završavali fakultete, više škole, kurseve, privatne škole i specijalističke institucije ne bi li se opremili znanjem i veštinama da budu zubari, lekari, mešači betona, metalostrugari, arhitekte, dramski pisci, koreografi, vajari, slikari, tattoo majstori, moleri, ikonopisci, advokati, volonteri u NGO organizacijama, poljoprivrednici, računovođe ili komercijalisti, a nekako završili u stripu, prosto se…ne iznenadim. Primera radi, kao lingvista, u svojoj profesiji sam radio možda sveukupno dve godine. Meni najbliža rodbina, barem generacijski blizu meni, se uglavnom bave onim što nisu završili ili za šta se nisu usavršavali. Isto je i sa komšijama, prijateljima, saradnicima sadašnjim i bivšim. Život je jednostavno previše komplikovan da se sedi na samo jednoj od milijardu ponuđenih stolica.
Svakako da moj, kao i masa navedenih drugih primera, nisu jedinstveni, i nisam iskreno mislio da ću na ovaj fenomen naići u stripu jasno izražen, pogotovo uzev u činjenicu da isti nisam ni tražio.
A onda sam isti pronašao na Instagramu.
Samo ime te grafičke novelice koja je i pokrenula ovu temu, „Mirabilis Bujak“, je indikator ovog fenomena, utom što sadrži dva imena koja nemaju veze sa radnjom stripa, niti sa autorima, ali su opet iz tog sveta. Taj naslov u meni budi delimično lepe, a delimično i ružne vibracije. Lepe vibracije dolaze od ovog dela „Bujak“, jer me podsećaju na Saru Bujak, svestranu umetnicu i dakako ljubiteljku i poznavateljku stripa. Kod dela „Mirabilis“ zapravo naviru negativne emocije, jer me podseća na ne tako naivni slučaj pojave lažnog izdavača pod tim imenom pre sad već skoro 15 godina.
Dakle, kad je i sam naslov sastavljen iz elemenata koji su prosto odvučeni na tu stranu, kakav je sam strip? Pa, u pitanju je jednostavna storija o mladom Savi, studentu koji ne završava učiteljski fakultet, ali se bavi prodajom preparata za kosu i, nakratko, spravljanjem prirodnih proizvoda za gubitak kose i potencijalnim poslovnim probojem na tom polju (opet, tu ga je život naneo). Ime tog preparata koji pravi je, zapravo, ime ovog strip albuma, a aludira na permutovane delove latinskog imena izvesne „beskorisne“ biljke – koju je, eto, život odvukao na tu stranu da bude korisna.
Ima tu još elemenata ovog „životnog nanosa“ – eto, i zvanično sam krstio taj fenomen – unutar grafičke novelice „Mirabilis Bujak“. Primera radi, Savin ortak Neša, inače glumac u povoju umalo nije odustao od karijere ne bi li se bacio na proizvodnju čudesnog preparata koji mu je povratio kosu. Komercijalista Novica, koji će imati prominentnu ulogu u drugoj polovini stripa, će takođe promeniti profesiju maltene preko noći. A pritom, saznajemo i da je Sava zapravo hteo da bude radio di-džej, kontra njegovom trenutom zapošljenju, pa i trenutnom školovanju.
A „životnog nanosa“ imamo i među samim autorima. Bojan Uzelac, sem toga što ima farmu gde uzgaja radioaktivne komarce, ima i uspešnu karijeru romanopisca. I ne, nije u srodstvu sa strip poslenikom i istoričarem Aleksandrom Uzelcem, pitao sam ga. Zasigurno pogađate, pre ovog dela nikada nije pisao strip – jeste pisao dosta uspešnih romana, od kojih sam jedan velikodušno dobio i na poklon (hvala, Bojane!). Crtež za ovo delo mu je radila hipertalentovana Nevena Ivanović Guagliumi, freskopisac, ikonopisac, konzervacionistkinja, slikarka i ilustratorka poreklom iz Užica, trenutno situirana u Karpiju, Italiji. Ne, ne Kapri, ne ostrvo kod Napulja gde se Triš Una pridružila Passione-u (ovo je za tebe, Nevena, a za druge – ko razume, shvatiće). Karpi. Iako je po svojoj prirodi i vokaciji multimedijalna umetnica, Ivanović Giugliami, zasigurno pogađate, pre ovog dela nikada nije crtala strip. Odnosno, da se ogradim – nikada nije crtala strip na našim prostorima, nisam siguran oko njenog angažmana u Italiji. Eto, život naneo jednog romanopisca i jednu freskoslikarku da se bave devetom umetnošću, barem nakratko.
E sad, životni nanos nije čak ni tu stao! Naposletku, ova saradnja me je podsetila na ne jedan, već dva stripa sa kojima imam direktne veze što se recenzentske, tj. kritičke prirode tiče. Prvi je album „Međugroblje“, u izdanju firme „Modesty Stripovi“ Živojina Tamburića. Autori istog su Zoran Penevski i Zvonimir Vidić. Jedina paralela koja se ne uklapa sa „Mirabilis Bujakom“ jeste ta što je Penevski, u trenutku izlaska „Međugroblja“, već imao par objavljenih strip albuma. Sve ostalo je maltene isto – i Penevski i Uzelac su (romano)pisci, i Ivanović Guangliumi i Vidić su vizuelni umetnici (ona je multidisciplinarna, on je pretežno vajar), i njoj i njemu je ovo prvi strip na domaćem tržištu (ako ne i prvi strip uopšte), i oba albuma se dele ličnim, intimnim, uslovno rečeno „malim“ pričama. Inače, o ovom albumu je bilo reči tokom tribine „Modesty Stripova“ na beogradskom Salonu stripa 2021. godine, gde smo deo tribine bili upravo Penevski i ja.
Drugi strip sa sličnostima ovome je „Do glave“, u izdanju „SKC Novog Sada“ autora Mladena Oljače. OK, što se crteža, priče i autorstva tiče, tu se ovo delo i „Mirabilis Bujak“ razlikuju kao noć i dan. Ali tematski, pa čak i fizički? Em su oba stripa „vodoravna“ (i.e. rikna je kraća od širine stranice), em oba imaju radnika u frizerskom salonu kao glavnog lika! Doduše, Uzelčev Sava je prodavac preparata, a Oljačin frizer je, ono, frizer. Ali svakako su sličnosti tu!
A ček, nisam nimalo pričao o stripu. Evo ispravka. Glede pripovedanja, priča lepo teče, krata je i ne uzima previše vremena. Idealna je za ljude koji vole modernu prozu i kritiku trenutnog društva. Crtež je eksperimenalan na onaj način kako samo slikari mogu da doprinesu (videti pod: „Oruđe delanja“ Biljane Đurđević – i eto životnog nanosa; slikarka, prvi put radi strip, strip je isto „vodoravan“!) sa dosta interesantnih vizuelnih rešenja i puno kreativnih doskočica u nedostatku propisnih kadrova i tipične strukture table. Ako bih imao manu, to je da se realno vidi da su oba autora novi po pitanju stripa. Uzelac je pre svega romanopisac, te ne čudi što njegovi dijalozi, kao i naracija, imaju mnogo teksta – previše za jedan vizuelni medij poput stripa. Uz to, table treba da teku prirodno, bez potrebe da se numerišu dijalozi, kao i da prate liniju pogleda čitaoca.
No, i pored ovih nedostataka, „Mirabilis Bujak“ je zasigurno jedno od boljih dela koje je izašlo u poslednjih pet godina. Definitivno ga preporučujem svima, i ako bude bilo sreće, možda vidimo još koji strip ovog kreativnog dvojca. Mada, ko zna? Život nas može na sasvim treću stranu odvesti.
