Zaćutao je lepet krila leptira
Krv se uliva u mutnu vodu
Čemu bi se i kamen postideo.
Povlačim ruku unazad.
A čemu bih svoj dlan pružio?
Kome?
Uvežbavam uloge koje sam
Od tebe naučio…
Dobro mi ide.
Raduj se.
A i svici su sami,
Ne lete zajedno kao lani
Ne čuju se pod prozorom vrapci,
Uvek odlete kad naiđu golubovi.
Raduj se.
Da te volim, raduj se.
Da te ne volim, raduj se.
Da sam tuđ, raduj se.
Da sam ničiji, raduj se
Kad me boli, raduj se.
Kad za mulj trampim krv!
Raduj se.
Daleko si.
Ja se još uvek divim mesečini.
Nekako se čini da postoji za nas
Usamljene,
Za neboderne sanjare neiscrpnog nadanja.
Za vesnike novog rađanja,
Za sve one kojima je jedan život malo da
vole.
Za njih pero vodi svoj let po papiru,
Sačuvaće malo ljubavi što je preostalo.
Zbog njih je svaka pesma, ne za tebe.
Raduj se.
