Igramo se rečima,
kao da su na prodaju.
Kao da tovar su, škart…
Kao da ne daju spoznaju.
Jedna od njih je posebno
znana, duboka i teška.
Često se pogrešno tumači,
a onda postaje greška.
Prijatelj, reč je od zlata.
Sama od sebe se ište,
ona je bogatstvo suštine
i duše ljudske čistilište.
Al’ nije isto,
prijatelj, poznanik, drug…
Ljudi sve u jedan koš stave
i tako zatvore krug.
Prijatelj, mnogo je dublje,
stanje duha i svesti…
On će sa svog trona ustati,
da bi ti mogao sesti..
Daće ti litre krvi,
kad samo kap ti treba…
I život svoj za tvoj…
Poslednju koru hleba.
Zato on nije što i drug…
Još manje, poznanik, samo…
Prijatelj, to smo mi.
Šta o prijateljstvu znamo?
Jedino je zabranjeno
da izdaš prijatelja.
Božja je kazna onda usud,
karma, poslednja želja.
Jedino što je zabranjeno,
to je metak u leđa.
Između, drug poznanik, prijatelj, postoji jasna međa.
I ako imaš jednog,
daj Bože, možda, dva,
bogat si čovek, veruj…
Jer imaš prijatelja…
A reči, kao reči…
Deo su habitusa, bića…
Često ih ljudi koriste
bez osnova i pokrića.
Prijatelj to je onaj,
koji odistinski te voli…
Umesto tebe, na ranu,
stavi prstohvat soli.
Al’ jedno uvek, druže,
moraš ko kanon da znaš…
Za prijateljstvo istom merom
i ti moraš da daš…
Ako se okreneš, odeš…
Od stola sa kog si jeo i pio…
Onda ti čovek nisi…
Nit’ si prijatelj ikada bio…
Zato uzmimo se za ruke
Staza prijateljstva neka se pozlati…
Lažni će prijatelj otići,
a pravi, zauvek ostati…
Pariz, 30.9.2023.
