U nastavku predstavljanja jednog malo starijeg izdanja o avanturama sa Divljeg zapada, ovde ćemo donekle dočarati drugu po redu priču, Zavađene obitelji (porodice) U pitanju su u principu marljivi i čestiti ljudi koji su uveliko stasali kao rančeri, bez otvorene međusobne zavisti kad je u pitanju napredak, ali u datim okolnostima ljudi su malo podozrivi impulsivniji, laki na kavgu, pa i na obaraču, te stavr može biti jako osetljiva kad je u pitanju borba za opstanak i stabilnost.
Dakle, porodice Lou (Lowe) i Tomson (Thomson) su u čestom trvenju – uzroci i hronologija sukoba nisu baš precizno navedeni, ali takvo stanje je donekle pokriveno činjenicom da se povremeno nečija stoka negde zaturi i nestane, tj. zaluta na imanje ovih drugih, pa se onda optužuju za krađu itd. Tomsonovi su inače u znatno boljem položaju što se tiče snabdevenosti imanja vodom, pa će pre biti da stoka Louovih doluta do njih (a imaju i još nešto, što će znatno uticati na razvoj zapleta!)
Jedan, ne baš čestit, a preduzimljiv čovek, Eliot, nakon što je sagledao situaciju, reši da pokrene neke spletke i niske udarce u svoju korist. Rešen je da se što povoljnije dočepa zemljišta Tomsonovih, jer… (kako rekosmo, da ima još nečega) po njegovim saznanjima na tom terenu ima i dosta nafte! Zato uz pomoć svojih plaćenika izvodi prepad na kočiju u kojoj se vozio otac Lou sa sinovima – pritom i gine glava porodice, kao i kočijaš, a sinovi, kada su udahnuli nakon ovog udarca, nemaju mnogo kolebanja da za ovaj gnusni potez treba optužiti – Tomsonove! Dakle, čemu se nadao prljavi Eliot? Neko od Tomsonovih će svakako biti osuđen za ovo, ili će ih neko iz naroda linčovati, ili će u obračunu između dve porodice pasti još koja glava… Svejedno, samo da mu se otvore putevi da se što lakše dočepa pomenutog zemljišta. Eliot kao građanin ne krije nastojanja da se „istera pravda“, ali u pravosudnom postupku imamo još jednu važnu kategoriju – svedoka. Stari zmijolovac Čarli je pomenut kao osoba koja može da potvrdi da je tog kobnog dana satima bio kod Tomsonovih (kako su sami rekli šerifu) dok su žigosali stoku! Naravno, zbog toga se Čarli i našao u nekim trenucima na meti zaverenika…
– Moramo napomenuti da se među likovima pojavljuje i šerif Dakota Džouns (Jones), kao predstavnik reda i zakona, očito pogodan i kao neki medijator između navedenih ljudi, te kao pokretač i balanser u pokretanju akcija. – Značajna je i pojava Vika Loua, koji po prvobitnom planu dolazi kao ispomoć, ali pri
dolasku u ovaj kraj saznaje da mu je stric stradao u prepadu, te pri neosnovanoj želji da seosveti stupa u blaži okršaj sa jednim od Tomsonovih… Ne prolazi baš slavno, ali biva zapažen od Eliota koji pokušava da ga zavrbuje. Ono što se postiglo to je da se naručilac nečasnih radnji samo odao pred još jednim čovekom, koji će ga držati u nekom lažnom uverenju o saradnji, a zapravo će uz predstavnike obe porodice, zmijara Čarlija i, naravno, šerifa Džounsa, doprineti savlađivanju negativaca.
– Porodice Lou i Tomson napokon mogu da se druže kao što i priliči dobrim susedima, a implicitno se ističe, odn. možemo se podsetiti, da je među Tomsonovima jedna lepa i otresita devojka, a u porodici Lou ima neženjenih momaka, pa… Samo kažem! ;-) – U oba ova stripa, kao što i priliči vestern crtanijama, mislim da je izražen znatan stepen grafičkog realizma (koji je i potreban pri svim tim dinamičnim pokretima, na primer), naročito u priči koju smo danas predstavili, jer se ističe malo tananijom linijom crteža, a samim tim i nešto boljim senčenjem… – Kada malo obratimo pažnju, uviđamo da nema previše udaljavanja u prostoru koje obično sledi avanturističkom žanru (pa i ovom podžanru – tu su grad i bliža okolina, bez širenja teme na (nove) seobe, istraživanja, duge potere i traganja…) a složićemo se da je ovde naglasak na internom sukobu naseljenika, u koje spadaju i stabilizovani rančeri, odmetnici i pustolovi, i drugi ljudi oko njih, ali bez ikakvog uticaja starosedelaca (Indijanaca) pa u pravom smislu možemo nastojati da uživato u par vrsnih „kaubojaca“, kako bi neki uprošćeno rekli.
