spot_img

Maria Victoria: Hej, sestro!

Hej, sestro, pusti me!
Ne mogu da prerastem vatre svoje.
Hej, sestro, pusti me!
Postoje dani koji se ne broje.
I ne treba mi vino,
da bih istinu našla…
I ne treba mi zenit,
da bih ko Sunce zašla.
Sve tvoje reči ustrele
i najdublje me probodu.
Ja sam se, sestro, umivala bolom,
dok su sve druge točile vodu.
I klela sam se…
Verujući čovečnom u čoveku.
Ali sam bosa po trnju
morala pregaziti reku!
Tabani krvavi moji su.
A samo grumen čovečnosti sam htela.
Sad znam…
Životni ispit položih,
slremna za velika dela.
Hej, sestro!
Vrati mi iluzije moje!
Pusti budna da sanjam.
Jer, snovi zato postoje!
Hej, sestro…

Maria Victoria
Maria Victoria
Marija Živanović Vjetrović, rođena u Smederevu, živi i radi u Beogradu, pesnik, pisac, slika, komponuje i peva, član je knjizevnog kluba "Branko Ćopić" i počasni član književnog kluba "Skadarlijska Boemija". Takođe, član je "Groharijeve slikarske kolonije" (Slovenija), dobitnik UNICEF- ove nagrade za slikanje, Vukove nagrade i diplome "Mokranjac". Pravnik i diplomirani ekonomista. Radila je kao maneken, bankar i Izvrsni direktor za prodaju i marketing u Zepter International-u. Potpredsenik je Upravnog odbora RK "Partizan" u Beogradu. Publikovala je svoje radove u mnogim zbornicima i antologijama, a njena poezija o majci je uvršćena u svetsku antologiju poezije o majci. Izdala je knjigu "Polja makova i svile" i istoimeni muzicki CD. Nova knjiga se zove "Rusokosa". Nastupa u Skadarliji, BITEF teatru, ali i drugim mestima u zemlji i inostranstvu.