Aleksandar Kabišev je predstavnik mlađe generacije književnika, osnivač čoizma, inicijator projekta Hiperpoema u kojem je do sada uzelo učešće vise od hiljadu pesnika, veruje da je svaki čovek sposoban za dobročinstvo, a pitanje koje sebi postavlja svakog jutra je: šta mogu da učinim da bi život onih oko mene bilo bolji?
Autor intervjua: Valentina Novković
Da li se sećate prvih pesama koje ste napisali, šta Vas je inspirisalo? Koji pesnici, pisci su na Vas najviše uticali, zašto?
Prve pesme sam napisao sa 5 godina, ali su bile prilično jednostavne rime, koje su se sastojale od skupa reči. Sledeća faza je bila 10-11 godina, počeo sam da popunjavam rime slikama i visokim idejama o univerzumu, svemiru i životu, mada opet želim da napomenem da su to bile jednostavne pesme. Možda sam se, zaista ozbiljno, bavio poezijom na Univerzitetu iako je moje tehničko obrazovanje bilo daleko od književnosti. Napornim radom pronašao sam svog čitaoca i stekao poštovanje autorske zajednice.
Ako govorimo o tome ko je na mene imao najveći uticaj, odgovor će biti složen. Mada su mi na umu samo slike iz klasične književnosti – Dostojevski, Tolstoj, Ljermontov, Jesenjin, Igo, London, Tven i drugi. Za mene lično, možda, Viktor Igo je bio i ostao najbliži. Njegova dela su veoma složena po strukturi, istorijska, sa dobro razvijenim likovima – jednom rečju, zanimljiva!
Vi ste začetnik novog pravca u književnosti i umetnosti – čoizma. Koji je ovo pravac, možete li nam reći nešto više o tome, kako se rodila ideja da se izmisli?
Po definiciji, choism (eng. choice) je trend u umetnosti i književnosti 21. veka. Osnova hoističke metode, koja se može opisati kao kvintesencija toka, je „izbor“ i njegova refleksija na objekte koji okružuju autora. Ideja o takvom toku rođena je iz okolne stvarnosti, svakodnevnih briga, misli i snova. Prema mojim zapažanjima, 21. vek je obeležila takva karakteristika kao što je obilje (roba, usluga, nauka, dela itd.)
To važi i za umetnost. Tada sam počeo da tražim rešenje za ovaj problem, prvo u slikarstvu, zatim u književnosti. Odgovor je bio takav instrument kao „izbor“. Postoji mnogo načina da se odrazi izbor u vizuelnoj umetnosti i književnosti, ali je možda najupečatljiviji i najslikovitiji suprotstavljanje liniji raseda.
Želim da vam skrenem pažnju na to da čoizam ne treba mešati sa eklekticizmom koji se stvara od delova drugih pokreta. Čoizam je originalan i holistički, a svako iskustvo, informacija iz prethodno postojećeg, nije ništa drugo do genetska komponenta (živi organizam nije Frankenštajn).
Šta je „Ples poezije“, šta ste ovom knjigom želeli da prenesete čitaocima, da li književnost pomaže da se pronađu odgovori na večna pitanja?
„Ples poezije” je jedna od mojih prvih knjiga na engleskom, bila je to neka vrsta eksperimenta, jer sam sve pesme iz ove knjige pisao originalno na engleskom.
Ovom knjigom želeo sam da, pre svega, prenesem svoje misli čitaocu koji govori engleski, a da ne izobličim ili preformulišem prevodioca. Knjiga ima nekoliko odeljaka na teme: detinjstvo, filozofija, prostor itd. Ali sve ove delove knjiga je spojila u jednu veliku poruku koju sam, kao flašu sa pismom, poslao u uzavrelo more moderne književnosti…
Osnivač ste i mentor projekta svetskog rekorda – HIPERPOEMA. U projekat su uključeni pesnici iz celog sveta, šta Vas je inspirisalo na ovakvu inicijativu, zašto je važno da se čuje glas pesnika?
Projekat ima prilično dugu pozadinu, ali ukratko, još 2020. godine održavajući sve vrste takmičenja u grupama na društvenim mrežama, predložio sam našim učesnicima da naprave zajedničku kreaciju. Svima se veoma dopao ovaj projekat i čak godinu dana nakon objavljivanja tog konkursnog posta, nastavile su mi da stižu poruke sa željama pesnika iz celog sveta da učestvuju u ovakvom događaju. Onda sam odlučio da takav poduhvat zaslužuje da se nastavi i označio sam početak projekta HIPERPOEMA, sa visokim ciljem da postavim svetski rekord u okviru jednostavnih, ali veoma važnih pravila. A danas je više od 1 300 učesnika već učestvovalo u HIPERPOEM-i i blizu smo našeg željenog cilja!
Šta razlikuje pesnika, pisca od drugih ljudi? Kako se rađaju Vaše pesme, da li su rezultat razmišljanja ili inspiracije? Među ruskim i svetskim pesnicima, čija Vam se poetika najviše dopada?
Po mom mišljenju, pisca ili pesnika odlikuje želja za životom! Vidite lepotu sveta, delite je, razmišljajte, inspirišite druge, sanjajte!
Ako govorimo o mojim pesmama, one su delo misli i slika inspiracije. Možete beskrajno i besmisleno tražiti inspiraciju i ne pisati ništa, ili obrnuto, besmisleno je pisati mnogo i ostati na nuli bez inspiracije. Morate biti u mogućnosti da birate i menjate se (takođe čoizam).
Možda mi je Jesenjin najbliži. Većina njegovih radova prožeta je lakoćom i iskrenošću, prepuna opisa prirode i godišnjih doba, ali što je najvažnije podsećaju na godine detinjstva kada me je baka samo učila da čitam i recitujem poeziju, upravo na primerima njegovih dela.
Pripremili ste i rusko-srpsku antologiju, koga ste od srpskih autora čitali?
Rad na rusko-srpskoj antologiji bio je zaista veoma zanimljiv i nezaboravan, I u okviru njega sam se upoznao sa delima dvojice divnih autora Miloša Ivetića (predsednik SKOR) i Marije Jotić (potpredsednik). Sa njihovim radom sam se upoznao ne samo kroz blisku saradnju ruskog i srpskog saveza, već i kroz lični rad na prevođenju njihovih dela na ruski jezik. Smatram da sam imao sreću da se upoznam sa delima dva divna pesnika i ponosan sam što su moji savremenici!
„Tamo gde govorimo o namernom fokusu „na gledaocu“, govorimo o industriji zabave, o spektaklu i masama – o bilo čemu, samo ne o umetnosti…“, napisao je Andrej Tarkovski, šta je za Vas umetnost, kakav je njen uticaj na čovečanstvo, da li se njena uloga promenila u doba modernih tehnologija?
Umetnost je posebna forma materije koja se gotovo ne može izračunati. To je pre individualnost, specifičnost osobe koja je umela da nađe izlaz sa ovim ili drugim alatom – književnošću, slikarstvom, vokalom, plesom, programiranjem, kuhinjom itd. Gotovo sve što ima celovit, jedinstven i prihvaćen ljudskim čulima karakter, može se nazvati umetnošću.
Neću da kažem da se uloga umetnosti značajno promenila, iako smo sa konja prešli na automobile. U 21. veku možemo videti mnogo veći broj alata za njegove manifestacije, kao što su najsavremeniji računar i internet (da, blogovi, postovi, veb-sajtovi mogu se nazvati i umetnošću!). I ceo ovaj ogromni kompleks, baš kao i pre hiljade godina, nastavlja da inspiriše čoveka, fascinira ga, oduševljava i prosvetljuje!
Dobitnik ste mnogih nagrada u književnosti, koja je po Vama najveća nagrada za kreativnog čoveka, šta je smisao stvaralaštva?
Glavna i najveća nagrada, naravno, biće nematerijalno priznanje ili, drugim rečima, ulazak u istoriju. Istorija će sve staviti na svoje mesto i moći će da izdvoji zaista velike i talentovane ljude koji zaslužuju sećanje i poštovanje.
Vaša dela prevedena su na mnoge jezike, šta je ono što ih čini zanimljivim čitaocima širom sveta?
Verujem da sam pronašao svojevrsni talas tema savremenih književnih dela, sličnih celom svetu i razumljivih najrazličitijim ljudima, ali sam zadržao i svoju individualnost, stalno donosim nove slike i ideje, pozivam čitaoca na dijalog i dozvoljavam mu da donese svoj zaključak (izbor).
„Hiljade sveća može se zapaliti od jedne sveće, a njen život od ovoga neće postat kraći. Na isti način, sreća se ne smanjuje kada je delite“, napisao Buda. Snimili ste film o dobročinstvu. Da li nam vreme u kom užurbano živimo, gde se empatija pominji samo u rečnicima priliku da se setimo da postoje i drugi, da svako naš bližnji? Kakvo je vaše iskustvo?
Film je za mene postao veliki test i težak zadatak (pre toga nisam snimao film i poznavao sam ga površno), ali mogu reći da je bilo veoma zanimljivo i neobično iskustvo za mene. U stvari, u najkraćem mogućem roku smo okupili međunarodni tim, savladali video montažere, snimili desetine video snimaka i napravili ceo dokumentarac sa nula budžeta!
Siguran sam da svaka osoba ima vreme i mesto da pokaže svoje najbolje kvalitete kroz dobročinstvo. A za to uopšte nije potrebno ići u drugu zemlju, snimati dokumentarni film ili uplaćivati milione na račune trećih lica. Da biste to uradili, dovoljno je da se probudite ujutru, pogledate okolo i postavite sebi pitanje – šta mogu učiniti da poboljšam realnost života onih oko sebe.
Koji Vaši stihovi Vas najbolje opisuju?
Na kraju želim da podelim sa čitaocima ove stihove:
Čuvajte svet, molim vas samo
Da srca od propasti sačuvamo!
