“ Radoje Domanović “ Kragujevac
Đačko doba je doba u kojoj je sve lepo, zabavno, kada imamo gomilu prijatelja, a brigu nijednu.
Bliži se kraj još jedne školske godine i svi smo tužni. Završavam četvrti razred. Znam da ćemo biti zajedno naredne četiri godine, ali tu je jedna osoba koja će nam najviše nedostajati. Osoba koja nas je učila prva pisana slova i brojeve. To je naša učiteljica Katarina uvek nasmejana i lepa. Sećam se tog prvog dana škole kao da je juče bilo. Od stidljivog dečaka koji teško sklapa prijateljstva i koji se retko javlja na časovima, sada sam postao učenik sa najviše prijatelja i više nisam stidljiv. Njoj dugujemo zahvalnost za sve što nas je naučila. Učila nas je da nije važno ko je kakve vere, da li ima svetliju ili tamniju boju kože. Njoj je važnije da je neko dobar drug. Bilo je trenutaka kada je učiteljica bila ljuta na nas, bilo je i loših ocena i suza. Bilo je smeha i šali. Uvek ću pamtiti Pavla iz prve klupe koji može sve da nas nasmeje. Pamtiću ekskurzije na kojima smo bili. U najlepšem sećanju ću ostaviti odlazak na Kopaonik. Svi smo mislili da nećemo izdržati rastanak sa roditeljima, ali skijanje, grudvanje, odlazak u duge šetnje i to sve je učinilo da taj osećaj nestane. Noću bismo prepričavali šta nam se u toku dana dogodilo. Nedostajaće mi učionica i klupa koja čuva naše tajne. Ovo su bile najlepše četiri godine školskog života.
Naše druženje se nastavlja u petom razredu, najteže nam pada rastanak od učiteljice. Voleo bih da može da nas vidi kako koračamo na sledećem stepeniku života jer smo zbog nje ovde. Hvala joj što je uspela!
Autor: Tamir Ismaili
odeljenje: IV4
Osnovna škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učiteljica: Katarina Ćetković
