Dani polako prolaze, a mi smo sve bliži petom razredu. Neću zaboraviti ni jedan trenutak koji smo proveli zajedno u prethodne četiri godine. Bilo je lepih, nažalost bilo je i tužnih trenutaka.
Sećam se kada je sve počelo na prijemu prvaka. Bio sam uzbuđen, ali u isto vreme i uplašen. Kada sam ušao u učionicu, srce mi je jako lupalo, jer je sve oko mene bilo nepoznato. Pogledom sam tražio mamu i tatu. Neke drugare sam poznavao iz vrtića, ali me to nije sprečilo da se sprijateljim sa ostalima. Za te četiri godine svi smo se lepo družili i zabavljali. Neću zaboraviti ekskurzije i zimovanja, priče o duhovima, maskembale, naše žurkice. Tužan sam jer se rastajem od učiteljice koja nas je učila od prvih slova do raznih životnih situacija. Koja je posmatrala naše igre i davale nam savete kada je to bilo potrebno. Završava nam se još jedan ciklus bezbrižnog života. Ciklus kada smo sa učiteljicom šetali do parka, Dečijeg pozorišta.
Sada krećemo u peti razred gde nas očekuju novi nastavnici, nova lica, novi nestašluci, nove ljubavi! Ma šta se dalje dešavalo važno je da se uvek držimo zajedno.
Autor: Antonije Antonijević
odeljenje: IV2
Osnovna škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učiteljica: Zorica Paunović