Često ljudi izgovaraju rečenicu: To je jače od mene!
Uvek sam se pitao šta je to jače od njih ili ko! Ta rečenica se često izgovara u trenutcima slabosti kada ne znamo kuda ćemo i kako ćemo da izađemo sa nečin na kraj. Sujeta nam ne dozvoljava da priznamo grešku ili svoju nemoć pa, saterani uza zid, krivicu prebacujemo na nekoga. I to ne na nekoga, već nikoga!
Za sve na svetu je potrebno vreme i angažovanje ali ljudskom egu je uvek lakše da bude lenj i da ne izlazi iz svoje konfort zone ali po mogućnosti da se sve reši sada ili odmah. E to sada i odmah zove se nestrpljenje!
A šta je zapravo nestrpljenje?
Da li je to nešto što opisuje da nam nešto zaista treba ali zla sudbina nam to ne dozvoljava? Ili je možda neka nasušna potreba koju neko krije od nas i tako nam čini nepravdu?
Nestrpljenje je odsustvo poštovanja. Nestrpljenjem zapravo stavljamo svoje potrebe na prvo mesto a onda tu ne ostavljamo mesto za tuđe potrebe. Nestrpljenje je prikriovena sebičnost kojom iskazujemo potpuno odsustvo razumevanja i saosećanja. Ako nema razumevanja i saosećanja onda tu ne postoji ni ljubav, e onda smo zapravo baš u mraku sopstvenog sebičnog uma.
U tim trenutcima automatski dolazi do neravnoteže i ispadanja iz balansa, tako da nama tada nikako ne može biti dobro. Prema tome, sami smo se zabili u blato do grla i lagano tonemo!
Tada, po navici, osuđujemo, i što više vreme prolazi u tom čekanju mi smo sve besniji, više se ljutimo, a agonija nestrpljenja mrači naš um koji lagano postaje i agresivan što na savršen način pravi situaciju u kojoj se ne možemo nadati boljem. Okupirani lošim u sebi neminovno privlačimo sebi sličnu energiju i tako sve više i više tonemo u negativni začarani krug.
I šta sada, pitate se?
Pa pustite iz ruke taj teg koji vas vuče sve dublje u blato, da ne kažem u septičku jamu, sopstvenih dela. Ne pravdajte se time da su vam vezane ruke i noge i da vas tuđe sidro vude ka dole. Pustite ili se udavite!
Jedini spas je da se pogledate u ogledalo i shvatite gde ste to sebični i na koji način ne poštujete nekoga ili nesto, ili zapravo nikoga i ništa oko sebe!
Zapamtite da samo poštovanje donosi mir i realizaciju svega što je za naše najveće dobro. Ne osuđujte, ne prisvajate, ne budite gramzivi i sebični. Spokojna je samo osoba koja poštuje sebe, svakoga i sve.
Osoba puna poštovanja ne sudi jer poštuje život a samim tim ne može sebe da stavi ispred nekog drugog jer je svesna jednakosti ali i svoje lekcije u okviru toga.
Sve je lekcija koja je za naše najveće dobro!
Prihvatite to što pre i prestaćete da patite. Džabe odolevate ovoj istini, kad tad ćete morati ovo shvatiti jer će vas život demantovati.
Lakše je da to uradite odmah sami!
