Naša duša je besmrtna a naš um je ograničen ovim životom sa pet čula. Duša ima bezbroj čula i oseća mnogo dublje, neograničena informacijama pet čula. Zbog tih ograničenja um ne prepoznaje nežno srce iza grubog ponašanja ili zlu nameru iza nasmejanog lica i pohvala. Iza duše je iskustvo mnogih života i proživljenih lekcija na osnovu kojih je kreirana njena energija. Um okupiran negativnim mislima ega i njegovim iscrpljujućim stanjima besa, ljutnje, mržnje, zavisti itd ograničen je skučenim radnjama preživljavanja bez energije. On vrišti boreći se za pažnju, zaklanjajući tako glas duše koja razume bezličnu energiju te borbe i prihvata svoje mesto bez osuđivanja.
Da bismo oslobodili dušu trebamo stalno sebi postavljati pitanje:
Šta želi moja duša u ovom trenutku? i boriti se da je čujemo, upoznamo i poslušamo.
Tako prepoznata ona počinje da oslobađa energiju u naš život.
U svakoj životnoj situaciji imamo priliku da biramo da li ćemo dozvoliti duši da nam pomogne svojim iskustvom da izaberemo pravi put. Ne smemo zaboraviti da je percepcija naše duše neograničena neiskustvom uma.
Um je ograničen vremenom jednog života i odatle dolazi sva njegova histerija. A taj jedan i jedini život uma samo je jedno iskustvo duše.
Duša za svaki život stvara novi um i telo, prilagođene ograničenjima određene lekcije u čijoj su službi.
Sve sa čime se borimo odgovara svrsi duše.
Iskra duše je došla od Kreatora, Izvora sa kojim zauvek ostaje povezana. Da bi se ponovo spojila sa njim i postala jedinstvo ona mora naučiti mnogobrojne lekcije koje se očituju kroz sve mogućnosti ljudskog života. Ona se vraća kroz inkarnacije u pojedinačne živote u kojima bira određeno iskustvo ili iskustva kroz koja će naučiti određenu lekciju. Pošto je ona duboko skrivena u svojoj božanstvenoj prirodi, ona za svaki pojedinačni život bira kako novi život tako i novo telo kao poligon određene lekcije. Pored tela ona stvara i um, kao komandanta životne vojske koji će za nju osvajati teritorije kroz naučene lekcije zbog koje su u određenom životu. Um je ograničen osnovnim neznanjem jer je učenje njegova misija. On ne dolazi sa spoznajom misije svog dolaska jer bi to bilo isto kao da upišete fakultet i očekujete da imate unapred sve što je potrebno za prolazak ispita i dobijanja ocena bez procesa koji vas je tamo sačekao. Da znate gde ćete pasti pa da sednete. Tako od učenja ne bi bilo ništa jer upravo je u snalaženju ključ. Um je ograničen vremenom jednog ljudskog života, što dodatno otežava njegovo napredovanje i učenje jer je sklon prečicama, prevarama, nestrpljenju, lenčarenju u konfort zoni i svim onim stanjima koja su nam dobro poznata kroz radnje našeg uma u udobnosti materijalnog života. Preko tela i svih njegovoh nivoa duša prati ali i pomaže umu u napredovanju savladavanja lekcija. Duša zna šta je krajnji cilj ali ne može bez uma da dođe do tog cilja. Upoređujući put sa sopstvenim božanskim izvorom ona zna da li je um na dobrom putu ili ne ali i ne način kako će on ići tim putem, jer je to njegov deo. Duša navodi um nelagodom ako je skrenuo s puta i mirom i spokojem ukoliko je on na dobrom putu. Na njemu da nauči da dešifruje te poruke i učini ih kompasom za svoje dalje korake.
Ukoliko se um ne odaziva pozivu duše i prepusti destrukciji, duša se povlači prepuštajući telu da pre vremena propadne i izgubi život.
Ovde dolazimo do pitanja: Šta smo mi, naša duša ili um?
Odgovor je i jedno i drugo! Ovde nije pitanje šta smo već zbog čega smo ovde i kako možemo ići dalje naučivši zadatu nam lekciju.
Ukoliko podlegnemo slabostima uma, batrgaćemo se u njegovim ograničenjima. Dok ukoliko dozvolimo da budemo vođeni našom dušom, život će nam biti ispunjen radošću i mirom. Da bismo to postigli potrebno je da dozvolimo da učimo i napredujemo, da širimo percepciju našeg uma upoznajući ga sa bogatstvom duše.
Za početak probudite se!
