Glad. Glad je ta koja nas dovede u nezavidan položaj. Neugodno je kada si gladan i isto tako neugodno kada pojedemo previše, jer kao što kažu, glad očiju nema.
Tako je i u ljubavi. Tako je u svemu onom za čim gladujemo, čega nismo siti.
Dugo čekajući hranu postajemo očajni, toliko da više ni ne razmišljamo o tome šta volimo jesti a šta ne, treba nam bilo kakva hrana da utolimo tu neizdrživu glad.
I tada, kada napokon dođemo do hrane, jednostavno ne možemo kontrolisati unos količine. Jedemo sve što je pred nama i jedemo sve dotle dok ima hrane na stolu. Pri tom ne ostavljamo ništa za kasnije, razmišljajući samo o sadašnjem trenutku. Jedino što naš mozak tada zna je da mu treba hrane a stomak da je mnogo gladan. Opet i opet srce ne pitamo.
Od viška zalogaja počne isto tako sve da nas boli. Većinom bude kasno kada shvatimo da smo preterali.
Sa hranom, ljubavlju, emocijama, pažnjom…svim onim što nam je izazvalo glad.
Glad. Glad je ta koja nas dovede u nezavidan položaj.
Kada odgrizemo više nego što možemo sažvakati.
