Lako je bit lep i pametan kada si voljen.
Kada ljubav počne da bledi počinju da blede i tvoja pamet i lepota. Ali bez brige.
Naići će ponovo neko ko ćete uvek razumeti, podržavati, hvaliti, braniti, diviti ti se, biti tu kada ti je potreban, neko ko će nežnoću i osmehom izglancati, popraviti sve što je izgužvano, što je naprslo, podupreti nesigurno i klimavo.
Naići će neko ko će te voleti.
I, naravno, opet ćeš bit srećan bez razloga kao što si tren pre toga bio nesrećan bez razloga.
Još samo fali da to vidiš, uočiš, čuvaš i poštuješ.
Biće kasno kada shvatiš da se u celoj priči menjaš samo ti.
Kada shvatiš da si, i ne znajući, za sve sam kriv biće kasno i uplašićeš se jer ćeš znati da si nešto važno u životu propustio i to zauvek.
Jurio si za onima koji će da te vole a nešto mnogo važno si zaboravio, zametnuo, preskočio.
Nemoj da bude kasno kada zastaneš i zapitaš se: a gde su oni koje ja volim?
Jer to je bitno, zapravo jedino važno. Najvažnije.