Streljaš me sjajem iz oka –
nemo se gledamo
posle mnogo godina.
Želim da me ogreje taj žar,
da mi grane mirise proleća
kad nam je tela muzika nosila,
u želji rasle bele rade i ljubičice,
strast ih brala rosne i prkosne.
U ruke grabljive spletene
bele rade su se predale,
na ljubičice noći su mirisale.
Streljaš me bleskom iz oka –
ispijam iskrice.
Vratiću ti svaku zraku,
u njoj se ušuškati
da mi oprostiš beg
kad te utisnuta u njih
žedna želja ogreje,
odvede u našu dolinu
i raspe latice po licu.
Moja strast će te zagrliti
jer želim, kao i ti,
da još jedno kolo
zaigramo nestašno.
Sve naše pupoljke
tajne, davne, zaleđene
od vremena ću ukrasti,
razviti, pletenicu splesti
i tvojom rukom raspletene
kose ukrasiti.
Miris ću žedno upiti
i pobeći opet.
Želim –
da te ljubim!
Ali te ne volim!
Ne volim!
